Није ово крај света – ово је Пештер

Петсто оваца чувају Бараћи под Јеленком, највишим врхом планине Гиљеве. Једна су од ретких пештерских породица која још излази на катуне. Стадо на гиљевске пашњаке изводе пешице.

"Дешавало се кад падне снијег у мају, када вође немамо услове за полагање, сјавимо их у село два дана, докле се снијег не макне, па опет врнемо. Имамо 120 до 130 коза, имамо некол'ке краве и десетак коња", каже сточар Дико Бараћ.

Док су на испаши, овце не затварају у штале.

"Ми држимо тор на чистој ледини. Померамо тор свако седам или десет дана. До прилике, како су услови, ако је киша, померимо прије и зато су чисте", каже Бараћ.

Прве комшије, Брадићи, удаљенису 500 метара. Стари не желе да иду са Пештери. 

"Вође сам и одрасто. И ђецу одавле школовао и сина оженио и постао деда. И све, али синови одоше даље, ја оста’ са супругом, и тако", каже Вука Брадић.

Ни Дико не жели одавде. Објашњава своју муку скромно, пештерски. 

"Па видјећемо. Видјећемо. Докле Бог да здравље, ја морам овако. А дјечица уза ме. Разумијеш. Овај мали је исто велики радник и због њега ово и радим и тако. И воли вође да живи.  Волио би и он да наследи ово ако дâ Бог. Али мало ако бидну услови бољи", истиче Дико Бараћ. 

Диков катун је последњи објекат на територији Србије. Иза је Црна Гора. Комови и Проклетије као на длану. Одавде  нема пута. Напон довољан за једну сијалицу. Само једну и користе у катуну.

А нема ни мобилне мреже из Србије, па користе црногорску. Није ово крај света. Ово је Пештер.