Новац, страх и стид – препреке да насилници буду кажњени

Повреде које не одговарају исказу жртве, недостатак материјалних доказа, страх и стид, само су неке од препрека да насилници буду кажњени. И новац је камен спотицања на том путу, односно од 3.000 до 6.000 динара за одговарајући судско-медицински преглед, темељнији од оног који жртве добију у здравственим установама. Таквим прегледима могу да се утврде и повреде настале годинама раније.

"То је један потпуно други процес, жене када прођу тај процес и та уверења која су добијају на судској медицини то има другу тежину онда жене схватају. Знате ако је крила годинама, ако није о томе говорила из било ког разлога ако се то констатује и годинама уназад она схвати тежину свега што је она преживела и то је јако значајно и по мени јако битно", каже Весна Станојевић, координаторка "Сигурне куће".

У пракси резултате таквих прегледа тужиоци ретко имају у рукама.

"Оваква врста прегледа и касније вештачење који би могли да доведу у узрочну везу радњу и последице, могли би да олакшају поступак јер то јесте доказ у поступку, и морам да додам да се од нас професионалаца очекује да водимо случајеве као да жртва не жели да учествује и тако смо поступали, али обезбеђивање оваквог прегледа и вештачења би свакако олакшало поступак", наводи Милица Љубичић, портпаролка Другог основног јавног тужилаштва.

Апел локалним самоуправама да издвоје средства 

Из тог разлога заштитник грађана апелује на локалне самоуправе да издвоје средства како би жртве породичног насиља добиле правду.

"Није то моменат закона већ добре воље локалне самоуправе већ регионалних центара који имају институте за судску медицину, а такође и градова који имају стручњаке за судску медицину. Поред тога, та средства која би се одвојила, била би и за обуку и полиције и тужилаца и свих који долазе у контакт с жртвама. Постоји велики интерес да се ово уради у најкраћем могућем року", каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

Један од добрих примера је Општина Гроцка где се поштују усвојени протоколи у случају породичног насиља. Та пракса, међутим, не поштују се у свим локалним срединама. Тужиоци сматрају да би требало узети у обзир и француски модел.

"Они су ту најдаље отишли у примени оваквог начина потупања где они имају посебне центре где жртве имају посебан третман од почетка где се оне прегледају и фотографишу и где је све лакше за даље поступање", наводи Милица Љубичић.

Ипак и даље је највећа препрека став да је насиље у породици приватна ствар, а не проблем заједнице. Такав став, упозорава заштитник грађана, доводи до стварања круга насиља које ескалира и које може да се преноси из генерације у генерацију.