Свака српска породица баца три килограма хране недељно

Колико хране у Србији заврши на отпаду 

Слободан Крстовић из НАЛЕД-ове јединице за заштиту животне средине навео је за РТС да се у Србији годишње баци око 250.000 тона јестиве хране, што је око 30 до 40 килограма хране по становнику.

Навео је да готово сав отпад од хране заврши на комуналној депонији, што би, како је рекао, морало да се избегне.

У ком сектору се храна највише баца 

Отпад од хране може настати како у производњи, тако и током обраде, продаје и коришћења хране. Процењује се да се највише хране одбаци током процеса производње.

"Ако посматрамо читав процес производње, односно са њиве, до оног момента када се генерише отпад, односно остаци од хране, како ми кажемо, 'са тањира', то је чак и неких 900.000 тона годишње, што чини нешто мање од половине генерисаног комуналног отпада у Републици Србији", рекао је Крстовић током гостовања у Јутарњем програму. 

Где се храна највише баца у свету 

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација из 2011. године, највише хране се одбаци у државама Северне Америке и Океаније – 295 килограма по глави становника.

Током производње и продаје највише хране одбацује се у земљама Европе – 190 килограма хране по становнику.

Најмање хране се одбацује у државама Јужне и Југоисточне Азије, где се сваки становник баци 125 килограма хране.

Како спречити бацање великих вишкова хране 

Крстовић је навео да НАЛЕД ради на едукацији и превенцији стварања вишкова хране.

"Оно што је први корак то је да оптимизујемо порције и да едукујемо грађане на који начин да планирају набавке, како би се ове количине смањиле. Следећи корак, радићемо на правилнику који треба да каже на који начин и која су то правила за донирање хране, јер је то предуслов да се смање вишкови хране, а након тога, када имамо вишкове, онда овим остацима да правилно управљамо", истакао је Крстовић.

Како одлагати бачену храну

Уместо да храну одлажемо на депонијама, један од популарнијих начина за одлагање отпадака од хране је компостирање, које свако може да примени и код куће.

Компост је начин биодеградације прехрамбеног отпада, који се касније може искористити као ђубриво за земљиште. У питању је аеробни процес током којег микроорганизми разлажу отпад на једноставније органске материјале који се могу користити за ђубрење земљишта.

Слободан Крстовић је навео да би Србија могла да се угледа на Италију, јер у Милану постоји велики погон за компостирање прехрамбеног отпада.

Како искористити храну коју смо бацили 

Осим компоста, одбачена храна се може искористити за исхрану животиња и инсеката, али и за стварање енергије и биогорива.

Од одређених делова баченог воћа у индустрији се праве значајне супстанце. Од поморанџине коре се добија сукцинска киселина, док се од коре од парадајза може добити ликопен, који може допринети плодности мушкараца.