Здравом храном жене косјерићког краја шире задругарство и предузетништво

Природно богатство косјерићког краја огледа се у свему ономе што пољопривредници гаје на пољима или брдима. Домаћице окупљене у задругу "Наша кооператива", одлучиле су се да послују као предузетнице, које традиционалне производе желе да учине доступним и у угоститељству.

"Сви ови људи који су данас ту имају декларације, имају све те стандарде који захтевају хотели да би могли да ту храну пласирају, да служе у својој понуди", каже Марија Луковић Средић из Земљорадниче задрзге "Наша кооператива".

Гости све више траже домаће производе, али због безбедности хране инспекције траже од угоститеља порекло свих производа. Иако је храна здрава и укусна, газдинства морају да испуне предвиђене стандарде и законску регулативу.

Бранка Илић, менаџерка хотела на Дивчибарама истиче да је потребно жене више едуковати на који начин могу да направе те производе.

"Или поједноставити саме поступке и саме правилнике који се тичу те домаће хране", додаје Илићева.

У години коронавируса, са доласком повратника и већег броја туриста, оживела су села у косјерићком крају. Тражња је повећана па је производња здраве хране укључена у пројекат који подржава локална самоуправа.

"Корона је селу донела добро, није донела ништа лоше и ти производи су сви пласирани на локалном тржишту. И надамо се да ће у будућности се то ширити и да ће та мрежа производа бити све већа и већа", каже Жарко Ђокић председник Општине Косјерић.

Илија Вукадиновић, педијатар, сматра да и храна има и те како утицаја на то што је корона била минимално заступљена на територији њихове општине.

Када се зна порекло намирница, уз географско порекло и поштовање стандарда у производњи хране у домаћинствима, у плодовима косјерићког краја уживаће многи.

А користи су, поред развоја туризма, вишеструке: очување села, јачање задругарства и опстанак угоститељства.