Читај ми!

Широм света расте стопа самоубистава адолесцената, који су знакови упозорења

Сваки проблем који изазива нелагоду код адолесцента, свака измена понашања или неадекватне реакције које родитељи примете јесу разлог да се обрате стручњацима. У здравственом систему Србије постоји довољно ресурса за помоћ - дечја и адолесцентна психијатрија, псхолози, социјални радници.

Директорка Клинике за психијатрију "Доктор Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић, гостујући у Јутарњем програму, рекла је да је покушај самоубиства често вапај за помоћ.

С друге стране, додаје, то је покушај неких људи, који нису на време препознали, адекватно и правовремено лечили неку другу болест из овог круга, да прекину патњу.

Адолесценти су група у повишеном ризику у којој последњих 50 година у целом свету расте стопа суицида, нарочито у доби од 15. до 24. године.

Докторка Карличић објашњава да је њихово самоубиство углавном импулсивно и да следи неке стресогене животне догађаје за адолесценте који још одрастају и којима су све промене у животу драматичне. 

Наводи да су то најчешће проблеми у школи, проблеми са законом, раскид са емотивним партнером, свађа са другом.

"У сваком случају раздражљивост, повлачење у себе, склоност насилном и агресивном понашању могу да буду показатељи да се треба јавити за стручну помоћ а депресија, злоупотреба психоактивних супстанци водећи су фактори рзика за самоубиства адолесцената", истиче директорка Клинике за психијатрију.

Представници Светске здравствене организације саопштили да је рад установа за помоћ ментално оболелим особама озбиљно угрожен у целом свету током пандемије ковида. 

Анкетиране су 134 државе и само седам одсто институција у тим земљама ради пуним капацитетом. 

"Ми спадамо у земље које немају проблем са капацитетима нити смо га имале током епидемије. Очекивали смо пораст депресвних поремећаја. Оно што смо на терену видели јесте и пораст броја покушаја самоубиства али то смо успели да збринемо", наглашава др Ивана Сташевић Карличић. 

Истиче да ће у наредних годину-две бити оних који ће се разболети зато што нису успели да се адаптирају на новонасталу ситуацију.

Веома је важно, додаје, да се укључе сви друштвене сегменти, од појединца до институција и државе, у промоцију менталног здравља. 

"Оно на шта морамо да обратимо више пажње је превенција", каже докторка Карличић. 

Додаје да су отворене и две СОС линије – прва национална линија за превенцију суицида, али и национална линија за психосоцијалну подршку током пандемије коронавируса. 

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом