Шта је све потребно за фер пословање

Највише је урађено на реформи обједињеног рада инспекција, а баш у току пандемије грађани и привреда добили су колцентар, коме су пријавили више од 6.000 неправилности, без потребе да знају у чијој је то надлежности. Нову владу чека додатни посао.

"Радимо на припремању плана укрупњавања инспекција да са неких 44, колико их је сада, дођемо до неких 12, 14 или 15 одрживих инспектората", каже Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе.

Осим укрштања података институција попут МУП-а, Царине и Пореске управе, Радна група за надзор трговине, шири мрежу сарадника.

"Све више укључујемо привреду да може доћи и с нама сарађивати, кад кажем доћи, идентификовати који је проблем и нама представити. Ми ће мо га усвојити или не усвојити, обавестити који су нам ресурси и на крају известити који су нам резултати", каже Ненад Кртолица из Пореске управе. 

Осим што отвара простор сивој економији, плаћање готовином подразумева и трошкове око чувања и транспорта новца. Због чега је буџет двоструко на губитку.

"Изградња безготовинског друштва, то се негде поклапа, да све што радимо желимо да видимо у легалним токовима. Да свака трансакција прође заиста кроз легалне токове и самим тим се и сви опорезујемо, на крају дана", каже Јелена Ристић из "Мастеркарда".

Да флексибилни облици рада, којима смо у пандемији прибегли, не буду простор за сиву економију, неопходна је додатна законска регулатива.

"Мислим да ће нам ово доста помоћи и да ће нам то бити фокус, да те неке флексибилне облике рада утерамо да не буду на маргини", каже Иван Милетић, председавајући Савеза за фер конкуренцију.

Добра основа је што већ имамо е-фактуре, реформу паушалног опорезивања и сезонско запошљавање у пољопривреди. Очекује се да се такво запошљавање омогући у трговини и услугама.