Да ли због ковида страдају људска права, шта прво заштитити

Много се говори о томе да ли аутистичне особе треба да носе маске, иако им оне задају много проблема. Како да се покаже флексибилност према таквим групама људи, којима маске сметају, а да се не угрозе епидемиолошке мере? 

Бранкица Јанковић, доскорашња повереница за равноправност полова и активисткиња за заштиту људских права рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је право решење да пажњу посветимо тим суграђанима, они нису ништта мање вредни и то је огледало једног друштва - како се односимо према осетљивим друштвеним групама.

"Дала сам препоруку да буду ослобођени од мера које су се односиле на друге грађане, јер је тешко мењати структуру времена на коју су навикли, ваља живети са таквим проблемима, који многи од нас нису свесни - нису могли да поштују мери ограничења кретања, на излазак из куће", рекла је Јанковићева.

Каже да је препорука била усвојена, а то треба да важи и за маске.

Према њеним речима, тешко ћете моћи да их натерате, јер нисмо сви истог здравственог стања, нити нас ова епидемија овог вируса исто погађа. И старији су хетерогена група: Није исто да ли сте јуче напунили 65 или имате 81 годину и да лим имате неке хроничне болести или не.

Вирус нас не погађа исто, али хајде да применимо оно што знамо, указује она. 

Људска права су у другом плану у кризи, коју неки пореде са ратовима. Каже да је то изазовно време.

"Не волим ратну терминологију, јер она почне да одређује родни дискурс. Ковид је променио живот у свету и учинио га мање сигурним местом за живот. Остварено је оно што су теоретичари и они који су били заговорници увођења концепта људске безбедности у корпус теоријских схватања и дисциплина. Изазови са којима ћемо бити суочени неће бити они за који су се спремале државе из војног спектра, биће то ризици за наше здравље - да живимо да умањимо утицај на људска права, јер је дилема шта прво заштитити", каже она.

Подсећа да постоји Уставом и законом дефинисана права, када се креирају мере мора се наћи баланс, страда култура, која нас одређује као људе. Радује је отварање филмског фестивала на Палићу.

Борба против осветничке порнографије

Током прошле недеље психотерапеуткиња Сања Перковић објавила на свом Фејсбук профилу да је особа са којом је имала односе одлучила да тај снимак објави и пошаље њој важним људима. 

Јанковићева каже да су жене непропорационално више погођене дигиталним насиљем, али не само оне него и дечаци и да осветничка фотографија није ново, било је тога и раније, то је нови вид насиља и уношења страха.

Психотерапеуткиња је одлучила да не ћути о тој теми. "То је нешто што озбиљно прети партнерским и породичним односима", каже Јанковићева.

Аутономни женски центар је урадио истраживање где велики број дечака и девојчица каже да су добијали у инбоксе непримерене садржаје.

"Многи људи и не знају, посебно родитељи, да постоји и овакав вид насиља, морамо да кажњавамо починиоце, јер наш кривични законик не познаје осветничку фотографију као посебно кривично дело. У Скупштини ће бити велики број жена, радовала бих се да се подржи таква тема, нису само велике теме финасије, Косово. Сви ми желимо да су наша деца заштићена у улози родитеља, да не дођемо до оваквог страха", истакла је Јанковићева.

Где престаје комплимент, а почиње увреда

Борис Бекер је коментарисао Маријану Вељовић, која је судила меч Зверев - Карењо Буста и он је рекао: "Морам да кажем да је судија веома слатка. Битно је да јело и укусно и лепо изгледа!".

На друштвенм мрежама и у медијима Бекер је оптужен за сексистичку изјаву. 

Осврћући се на ту изјаву, Јанковићева каже да је тешко утврдити где је граница, тешко је утврдити шта је комплимент, али свако осећа када вам је неко уделио комплимент јер је осетио потребу за тим.

Према њеним речима, није забрањено удварати се, али има коментарисања изгледа у сврху дисквалификације жене.

Тешко је утврдити границу, несумњиво је да било упоређивање жене за храном непримерено, рекла је Бранкица Јанковић.