"Злато мамино" и у тридесетој – зашто одрасли дуго остају у родитељском дому

Радмила Урошевић наводи да продужено детињство и продужено родитељство представљају феномен времена у коме живимо.

"Нису свуда исти разлази у питању. Ту би могли да говоримо о вези између деце и родитеља, о осећању кривице родитеља ако подвуку црту па кажу – доста сам те издржавао, не могу или нећу више, онда си ти своје дете одбацио. Али то више и није дете, то су људи од 30 година. Посебно то продужено одрастање и продужено детињство прави проблем зато што се померила и граница када се људи жене, удају, добијају децу", објашњава Урошевићева.

На питање – зашто и када нађу посао и могу сами, остају код родитеља, гошћа Јутарњег програма наводи да се деца најкомфорније осећају у родитељском дому јер им је све обезбеђено.

"Код маме и тате је најлакше јер они напуне фрижидер, плате рачуне. Код нас има људи од 30–35 година који никада нису попунили рачун, а камоли га платили. У волонтерском сервису 'Звездара' и у општини Звездара у саветовалиштвима се често јављају људи који имају тај проблем, виде да су претерали у заштити своје деце и те потребе да их заштите од живота. Кажу – ја сам се мучио кад сам се школовао, одрастао, не желим да се мучи и моје дете", наводи Урошевићева.

Додаје да је улога родитеља да подстиче осамостаљивање детета да би оно постало успешно и функционално.

"Родитељи границе нису поставили, и то се онда враћа као бумеранг. Ако сви ми желимо да будемо успешни и задовољни кад одрастемо, и ако је то мера успеха, онда треба да знамо и да део одрастања и личне одговорности наше деце и наше јесте у пакету с тим циљевима, које сви имамо", објашњава гошћа Јутарњег програма. 

Осамостаљивање социјална и културолошка вредност

Лоша економска ситуација понекад утиче на осамостављивање, каже Урошевићева, али и да онај ко жели да се осамостали неће тражити изговор већ ће тражити начин да то уради. 

Додаје и да је криза током 90-их допринела да имамо све више вишегенерацијских слепљених породица где не постоји јасна подела улога, где су деца презаштићена.

"У породици су сви подједнако важни, све генерације, нико ником ништа не треба да претпоставља. У нашим условима најчешће није тако", објашњава Урошевићева.

Истиче да осамостаљивање треба да буде социјална и културолошка вредност.

"Онај ко је самосталан значи да је прешао лествицу која га дели од детињства и да постоје временски рокови где ми престајемо да будемо зависна деца. Ми смо нашим родитељима деца док год су они живи, али не треба од њих да очекујемо и да њихове потребе подређујемо својима", истиче гошћа Јутарњег програма.

Наводе да деца имају потребу да их родитељи штите, а родитељи да буду заштитници од живота својој деци.

"Што пре кренемо у процес осамостаљивања, он ће бити успешнији и ефикаснији. Већ са три године, када научимо дете да само покупи играчке, са седам, осам, десет година да не постављамо питање ко ће да уради домаћи задатак јер се зна чији је то посао. То су неки примерени задаци које дословце и без преседана треба да примењујемо на својој деци", истиче Урошевићева.

Очекују исти третман и у браку 

Наводи да је за дете које је одговорно расло, и које зна да су ред, дисциплина, школа па забава ред ствари, сасвим природно да са 18 година заради џепарац. 

"Млади из мањих средина који су због средње школе или факултета напустили родитељски дом сами брину шта ће и када да једу, брину о одржавању хигијене простора, о буџету који имају, јесу по правилу успешнији, самосталнији, имају здравији однос у односу на родитеље и мање очекују од њих. Чак су захвални што су добили прилику да се школују, што није случај са младима у урбаним срединама", објашњава гошћа Јутарњег програма.

Гошћа Јутарњег програма наводи да млади исти третман очекују и у браку.

"Бака сервиси су јако добри јер систем нема довољно капацитета да подржи породицу која је данас посебно угрожена и младе мајке које раде и које имају неприродно радно време. Међутим, старије жене су преоптерећене, и раде, помажу више него што треба. Једно је када помогнете својој деци и њиховој новој, младој породици, а друго је када то вама постане радно место, задатак. Многи кажу да не могу да издрже тај темпо. Ми треба код својих родитеља да то препознамо и пронађемо неко друго решење", објашњава Урошевићева. 

Истиче да, с друге стране, млади нису ту за своје родитеље када дођу у одређене године, и када је њима потребна помоћ.