среда, 02.09.2020, 16:19 -> 16:55
Извор: Танјуг
Увид у банковне рачуне функционера могућ и без њихове сагласности
Агенција за спречавање корупције од понедељка може да врши непосредан увид у сва документа непоходна за њен рад, као и да у случају неподударања података проверава и имовину родбине јавног функционера.
Ове и друге бројне новине предвиђене су Законом о спречавању корупције, који је почео да се примењује у понедељак и мења ранији Закон о Агенцији за борбу против корупције.
"Запослени у Агенцији сада могу да код свих органа јавне власти и свих других правних лица непосредно да изврше увид у сва потребна документа, а још значајније је да имамо право да од банака тражимо податке о рачунима и финансијским средствима јавних функционера без њихове сагласности", рекла је за Танјуг Верка Атанасковић, помоћник директора Агенције за спречавање корупције, сектора за сукоб интереса и питања лобирања.
Додала је да је ова нова надлежност јако битна за ефикасну проверу прихода јавних функционера, као и да је Законом проширен и круг лица од којих Агенција може да тражи податке у вези имовине функционера.
"Kада Агенција утврди несагласност података који су у имовинском извештају јавног и стварног стања у имовини, она може да тражи податке и од повезаних лица, односно родбине јавног функционера, попут браће, сестара, родитеља...", указала је помоћница директора Агенције.
Уколико ова лица не дају своје податке о имовини у року од 30 дана и они, како је напоменула Атанасковићева, подлежу прекршајној одговорности, тако да и против њих Агенција може да поднесе надлежном суду захтев за покретнаје прекшајног поступка.
Казне и до 150.000 динара
Предвиђене казне за јавне функционере и за повезана лица су 50.000 до 150.000 динара.
Новим законом Агенција је такође, према речима Атанасковићеве, добила независност и финансијску самосталност, јер Закон регулише другачији начин остваривања средстава за несметан и ефикасн рад Агенције.
"Сада Влада Србије не може без сагласности директора Агенције да спречи само финасирање буџетских средстава која су предвиђена", указала је она.
Истакла је да су све законске одбредбе у вези са сукобом интереса сада прецизиране, напомињући да је сада лична обавеза сваког функционера да уз пријављивање имовине и прихода пријави и сукоб интереса.
Kумулација функција је законски одвојена од сукоба интереса, па је тако прописано да уколико функционери треба да врше или су именовани су на још неку јавну функцију, за то морају да траже сагласност Агенције у року од осам дана (раније је било три дана).
Атанасковићева је указала да уколико тим поводом добију одбијајуће решење директора Агенције, јавни функционери имају могућност да бирају коју ће функцију обављати - односно морају да се ослободе једне јавне функције.
Уколико то не ураде, онда им по сили закона престаје друга функција, нагласила је Атанасковићева.
Закон дефинисао поступање по представкама грађана
Нови закон је сада јасно дефинисао и поступање Агенције по представкама и прописао шта све треба да садржи сама представка грађана, као и анонимна представка.
Ако се утврди да постоји сумња у неке коруптивне радње неког органа - Агенција може да предложи надзорном органу, који врши над надзор над тим органом у којем су коруптивни елементи на известан начин утврђени, као и да му да своје препоруке за отклањање тих елемента.
Ако то не уради, Агенција има право да поднесе кривичну пријаву, евентулано да иницира прекршајни поступак или дисциплински поступак.
Анонимне представке се, како је указала Атанасковићева, односе на сумњу на коруптивне елементе у органима јавне власти, а Законом је регулисано шта све треба да садржи представка, па и анонимна представка да би се по њој поступало.
"Мора да садржи сумњу на коруптивне елементе и доказе да би Агенција узела у рад и разматрање такву анонимну представку", нагласила је помоћница директора Агенције.
Она је истакла да је доношење новог Закона било је предвиђено свим нашим стратешким документима, као и свим међународним препорукама које наша држава на путу за европске интеграције треба да спроведе.
Верка Атанасковић је напоменула да је закон посебно усаглашен са препорукама ГРЕKО.
Она је указала да је Агенција након 10 година постојања, коначно добила прави назив - Агенција за спречавање корупције, јер се бави превентивним механизмима у спречавању корупције.
Коментари