Два ловца страдала за две недеље, колико је важно не запуцати на шум гранчице

Искусни ловци кажу да је најопасније ловити дивље свиње ноћу, у кукурузиштима и другде где је густо растиње. Нужно је да се држи међусобно растојање и не изгубе живци, па се запуца на шум сломљене гранчице.

"Ловци не смеју да се надмећу између себе, ја ћу први да уловим, ја сам тај који сам погодио дивљу свињу, ја сам тај који сам одстрелио срндаћа. Та нервоза и та можда тако да кажемо бахатост понекад, доводи и до несрећних случајева", каже ловац Радомир Витановић.

На питање да је некада био у опасној ситуацији наводи да је једном видео да иде зец ка "мени од њега, и ја вичем на тог господина, ловца да сам ја ту, и тако даље, он је видео само зеца".

У Србији је регистровано 70.000 ловаца. Годишње се организује око 50 одлазака у лов. Забележи се 100-тинак рањавања, а неколико смртних случајева.

По правилу, кажу стручњаци, истрага покаже да је узрок људски фактор, односно непоштовање основних безбедносних мера у лову.

Ловни стручњак Александар Ћеранић наводи да је бели метак муниција која је одговарајућа за групни лов дивљих свиња.

"А ово значи што је црно, то је забрањено у групном лову и ако се користи дешавају се случајеви рањавања чак и са смртним исходима", прича Ћеранић.

Посебна пажња, кажу, мора да се посвети едукацији младих ловаца.

"Поделили смо флуоресцентне прслуке, то је једна обавеза ради боље видљивости. Да бисмо уживали морамо бити и безбедни и ловци, али и грађани који се затекну у ловишту", наводи Александар Томић, председник Ловачког удружења "Обреновац".

За безбедност је најодговорнији организатор лова, такозвани пратилац у лову.

Он проверава исправност оружија и муниције, одређује позиције на којима ће ловци да буду и упозорава шта и како се лови, али је одговорност и на сваком ловцу.

Када се лов успешно заврши, зна се – следи дружење уз ловачке приче, а ту је већ све дозвољено.