Све чешћи обрачуни миграната, често је реч о освети

Спорадични сукоби миграната на улицама главног града, разлози - немогућност настављања пута даље и обрачун међу кријумчарима.

Појачано насиље, са смртним исходом, кажу у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила, у ствари је обрачун различитих интересних група.

"То је ситуација када се преузме неки мигрант од неке групе и да некој другој, а узме се новац, тада долази до разрачунавања. То није крвна освета, оно што је се код нас сматра, већ освета због дуга", указује Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Проблем је, додаје наш саговорник, што једна група долази из Северне Африке, Алжира и Туниса. Реч је о младим људима који су често зависници од наркотика, имају психолошке проблеме, праве прекршаје и кривична дела.

"Све је више људи који су заглављени код нас. Све је теже наставити даље, нажалост Србија преузима улогу Мађарске, и у целом овом проблему то нас брине. Гурање људи назад у Србију из Мађарске, Хрватске и Румуније", додаје Ђуровић.

У Комесаријату за избеглице и миграције кажу да у центрима за које су они надлежни нема озбиљнијих инцидената.

"Последњи који се догодио је двоструко убиство прошлог лета, освета у граду, а затим убиство у центру у Крњачи", наводи Никола Попов из Комесеријата за избеглице и миграције.

Тренутно су у центрима смештене 4.000 избеглица. То су породице, самци, али и малолетници, углавном из Авганистана, Сирије и Пакистана. Уобичајено за летњи период - мигранти време проводе углавном на отвореном.

У Комесаријату кажу да се у Србији задржавају од неколико дана до неколико месеци.

"Први су прошли они који имају новац, контакте, знају стране језике и имају радно искуство. Сада су то они слабијег образовања и имовиснког стања", указује Попов.

Сада се повећава број миграната из Сирије за разлику од пре годину и по дана. Углавном су то породице. И управо они желе да регилишу свој статус у Србији.

Од почетка године таквих је, према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, скоро 3.000.