Људи их зову ураганима, али Недељко Тодоровић објашњава да су то уобичајене летње олује

Објашњава да се појам ураган везује за тропске циклоне који се у Америци зову hurricane или у Индијском океону циклони, у Азији тајфуни... Наводи да тамо стварно постоје ураганске брзине, негде више од 110 километара на час, али достижу и преко 300 километара на час.

Међутим, додаје да је за наше поднебље врло ретка појава да се такве брзине јављају.

Такође, наводи Тодоровић, не постоје инструменти постављени на одговарајуће место да бисмо могли сваки тај ветар прецизно да забележимо, да га категоришемо као урагански.

"Нормално, постоји при тим грмљавинским облацима изузетно јак ветар, пре свега олујни, али на моменте може да буде у неким ситуацијама тај гранични случај урагански", рекао је Тодоровић. 

Ветар на моменте достизао око 100 километара на час?

Казао је да немамо тако густу мерну мрежу мерних инструмената за ветар и да можемо на основу штете коју је направио ветар, а тако се ради у свету, да се одреди његова брзина.

Посредно се изврши процена на основу штете, која је то била брзина ветра да може да обори стабло, подигне кров, понесе ауто.

"У овом случају, на основу прилога који сам видео на телевизији, појаче дрво које је из корена ишчупано и тај ветар је маховит, он у неколико секунди достигне ту неку максималну брзину од стотинак километара на час. Процењујем да је у овом случају ветар на моменте достигао око 100 километара на час", сматра метеоролог.

Указао је да се наранџасти метео-аларм односио пре свега на количину падавина, и да је у четвртак, петак и суботу била локално између 20 и 40 литара по квадратном метру. С тим, како објашњава, да када се узму сва три дана, није било у сваком месту, негде је прошло с пар капи.

"Тако да кад се саберу та три дана, на пример у Краљеву је пала у два наврата нека слична количина 30-40 литара, па кад се сабере, то је око 60 литара по квадратном метру. У осталим местима мање. Значи у једном дану од пљускова максимално је било око 40, али и то је довољно да буду одређене последице с обзиром на последице конфигурације терена", сматра Тодоровић.

Невреме у Книћу, школски пример бујичних поплава

Око 130 литара кише по метру квадратном, олујни ветар а у појединим деловима и град, донели су велике штете у десет села општине Кнић. Највише у Пајсијевицу, где је оштећен пут па је двадесетак кућа и породица одсечено од села.

Страдали су и усеви, па сада пољопривредници покушавају да спасу шта се може спасти у баштама.

Из штаба за ванредне ституације истичу да су имали огромну количину воде за веома кратко време, која се слила са обронака планине Котленик и имала снагу буијице, однела је путеве.

Штета се процењује на више од 200 милиона динара, што је половина буџета те општине.

"Нажалост, ово је, ни први, ни последњи пут, тако се годинама догађа током лета када су ти јаки пљускови, обично буду те бујичне поплаве. Сава и Дунав не реагују на то. Од конфигуарције терена зависи какве ће бити последице. Ово је школски пример када са околних брда падне огромна количина воде, она се слива и прави бујицу", објаснио је бујичне поплаве у Книћу Тодоровић.

Навео је да ситуација генерално за појаву тако јаких пљускова и падавина може да се предвиди неколико дана унапред на подручју Србије.

Немогуће је, нагласио је Тодоровић, да се унапред тачно предвиди локација. "Тек кад се тај грмљавински облак појави, он не долази ни из Италије или Аустрије, он се ствара овде на лицу места, онда се он уочава радарским и сателитским техникама снимања и прати се његов интензитет. Такав облак се развија пет до десет минута", истакао је метеоролог.

Тодоровић је оценио да су улагања у регулацију бујичне потоке у планиске пределе веома велика и била би неисплатива, али препоручује да би било паметно да се за почетак не граде објекти за становање близу бујичних потока.

Топло лето, али с пљусковима

Најавио је да ће сутра бити 36 степени и то би требало да буде граница овог лета, али да и даље можемо да очекујемо пљускове. И августу можемо да очекујемо понеки дан с пљусковима, али не може да тврди тачно у којим данима.

"Генерално у октобру је обично дужи суви период, такозваног михољског лета, али није сваке године. За појам михољског лета се подразумева бар три узастопна сува сунчана дана с натпросечном температуром. Може да буде таквих периода, три четири али не спојена, али је неизвесно у ком смислу ће бити јесен", поручио је Недељко Тодоровић из РХМЗ.