УВ зрачење сигурно неће убити корону, али хоће наше ћелије

Протеклих дана индекс зрачења је био веома висок, близу 9, а  највеће вредности код нас су око 10 и 11, посебно у оном  делу дана кад је без облака.

Владимир Ђурђевић је упозорио да су ових неколико дана били пример високог зрачења и да је директно излагање сунцу веома критично, јер што је већа вредност индекса то је већа опасност по нас.

"УВ зрачење директно наноси штету нашим ћелијама и то генетичком материјалу унутар ћелија и требало би бити обазривији, јер што је већи индекс то је већа шанса да наша ћелија буде повређена, да дође до опекотина на кожи", упозорио је Ђурђевић.

Навео је да су ниске вредности индекса обично зими, када сунчеви зраци улазе у атмосферу под малим углом и тада немамо ту директну изложеност као током лета и не морамо да користимо заштитну крему.

"Тада су индекси ниски око 4 и тада смо сигурни", потврдио је климатолог.

УВЦ најопасније зрачење

Објаснио је да са сунцем долази цео спектар електромагнетног зрачења а да је оно што ми видимо, видљиво зрачење, ултравиолетно које се налази пре плаве боје.

Додао је да видљиви део спектра иде од плаве до црвене боје. Пре плаве је подељен у три под дела, то су УВА УВБ И УВЦ зрачење, таласне дужине на граници да буду видљиве и оне су назване ултравиолетним зрачењима.

"УВЦ најближе плавом делу спектра зрачења, је веома опасно што заиста директно прави штету на нашем генетичком материјалу. То је као да сецкате наш ДНК у ћелији и ако га добро исецкате он не може више да се опорави", истакао је Ђурђевић.

На сву срећу, како је рекао, имамо заштиту од тог зрачења, постоји озон и управо апсорбује УВЦ зрачење док УВБ и УВА, на жалост не апсорбује тако ефикасно.

Додао је и да имамо и озонске рупе које на северној хемисфери не постоје, док на јужној постоје, где је зрачење веће.

Без утицаја на коронавирус

Што се тиче утицаја УВ зрачења на коронавирус, Ђурђевић истиче да овај вирус не показује ту географску одређеност.

Казао је да се после неког времена видело да се тај вирус шири свуда, и да је главни фактор колико има људи на квадратном метру без обира на временске прилике.

"Та сазнања су била заснована на ранијим искуствима из прошлости у лечењу вируса. Зими се вирус боље шири а лети се боље производи Д витамин у нашем организму који је важан за наш имунитет и тада смо много више напољу и у проветреним просторијама. Међутим то важи за вирусе који су већ дуго међу нама и где већ постоји та нека врста колективног имунитета", нагласио је Ђурђевић.

Такође, истакао је да код вируса који су потпуно нови углавном никад није нађена та врста правилности.

"Чак код вируса за који кажу да је врло близак рођак овом коронавирусу а то је САРС, врхунац своје активности, ширења имао је баш током летњих месеци, током јуна, јула и то у деловима планете који су веома топли", објаснио је Ђурђевић.

Сматра да је и то један од показатеља да не треба очекивати да ће нас лепо време спасити иако смо сви то потајно желели.

"Али оно што су чињенице је да није било за очекивати да ће овај вирус само да нестане када дође лепо време", закључио је Владимир Ђурђевић.