Одговор Министарства правде на протестну ноту БиХ због пресуде Мујановићу

Узимајући то у обзир, протест који је упутила Босна и Херцеговине представља покушај политизације борбе против ратних злочина, која се у Србији налази у рукама правосудних органа, а не у рукама дневне политике.

Министарство правде указује да стуб савременог правног поретка и владавине права почива на томе да ниједно кривично дело које се ма где изврши не сме да остане некажњено, а што се посебно односи на тешке злочине против међународног хуманитарног права.

Из тог разлога, Србија је у свом Уставу и законодавству прихватила незастаревање за гоњење кривичних дела ратних злочина, као и универзалну надлежност у погледу територијалне примене кривичног законодавства Републике Србије. 

Истиче се да из тога проистиче да се у случају процесуирања ратних злочина примењује кривично законодавство Србије без обзира да ли су се исти догодили на територији Републике или на неком другом месту.

На тај начин, наглашава Министарство, онемогућено је избегавање кривичне одговорности лица осумњичених за ратне злочине бекством у неку другу државу или позивањем на територијалну примену закона.

Узимајући то у обзир закони Републике Србије су прокламовали универзалну надлежност за процесуирање ратних злочина, а нарочито злочина који су се догодили у ратовима на територији бивше Југославије током деведесетих.

У складу са наведеним поступили су и специјализовани државни органи Србије за сузбијање ратних злочина - Тужилаштво за ратне злочине, и Посебно одељење Вишег суда у Београду за ратне злочине, у поступку против бившег команданта армије Босне и Херцеговине Хусеина Мујановића.

Пред Вишим судом у Београду Хусеин Марјановић је 6. јула 2020. године  првостепено осуђен на десет година затвора за ратни злочин против српских цивила почињен 1992. године у логору Храсница код Сарајева.

Министарство подсећа да је Србија недвосмислено посвећена борби против некажњивости за најсвирепија дела против човечности говори и то да у Србији постоје посебно специализовани државни органи за процесуирање ратних злочина на територији бивше Југославије.

Правосудни органи  Србије показали су спремност да једнако процесуирају сва лица без обзира на њихову националну или етничку припадност. У складу са тим, Република Србија је усвојила и Националну стратегију за процесуирање ратних злочина, донету у сарадњи са Европском уније, наглашава Министарство.

За Србију процесуирање ратних злочине није и не може бити питање дневне политике, него питање владавине права, наглашава се у саопштењу Министарства правде.