Недељама уназад падала је киша – зашто се време у Србији "заглавило"

Kлиматолог Владимир Ђурђевић каже да је јун месец када уобичајено имамо велике падавине, али да због климатских промена такве ситуације постају све чешће, а падавине све обилније.

"Нисмо изненађени због тога зато што знамо да је наша атмосфера данас топлија за један степен, што је једна од последица климатских промена. У тако топлијој атмосфери ваздух може да прими седам одсто више водене паре, тако да је у старту већа количина горива из којег се производи киша", објашњава Ђурђевић. 

Истиче да можемо да очекујемо чешће и још интензивније падавине.

"То се бележи свуда у свету. Једноставно је чињеница која не може да се оспори и са којом морамо да научимо да живимо. Знамо да ће вероватно у наредних тридесетак година ситуације да се погорша. Треба да будемо спремни на потенцијално лошије ситуације од ове", упозорава Ђурђевић.

Када је у питању нешто краткорочнија прогноза, Ђурђевић најављује да ће наредних дана доћи до стабилизације временских прилика.

"Живимо у атмосфери која је ризичнија по питању тих екстремних догађаја него што је била пре 40-50 година и по питању топлотних таласа и по питању поплава и интензивних падавина. Треба да будемо опрезнији и радимо на прилагођавању", наглашава Ђурђевић.

Истиче да људи већ постају нервозни зато што се овакве ситуације све чешће дешавају.

"Скоро сваке године имамо једну критичну ситуацију. Неким људима сваке друге или треће године буде поплављена њива или кућа. Треба да реорганизујемо свој живот и постанемо отпорни на те нове екстреме, који пре нису били тако чести", саветује Ђурђевић.

Не водимо рачуна о промени климе

Владимир Ђурђевић каже да је све ово предвиђено деценијама уназад и да је препорука увек била да треба да се прилагодимо клими.

"Ако негде поново треба да се направи бедем, не треба више да буде бедем величине и снаге какве је био пре. Треба да направимо бедем који је отпоран и на нове кише. Још увек није ушло у нашу праксу да када нешто радимо водимо рачуна о томе да је клима промењена и да ће бити промењена у будућности", објашњава Ђурђевић.

Истиче да је то глобални проблем, али да има земаља, поготово у Европској унији, где обнова више не значи враћање на пређашње стање већ изградњу инфраструктуре која одговара и будућим екстремима.

Владимир Ђурђевић објашњава и да климатске промене не значе само пораст температуре, већ и промену начина на који ваздух путује преко планете.

"Мења се на за нас неповољан начин пошто су ти циркулациони системи који нам доносе кишно или лепо време углавном путовали од запада према истоку, а сада се све чешће дешава да се на неки начин заглаве, због чега се дешава да неке временске ситуације предуго стоје на једном месту", каже Ђурђевић.

Истиче да се и код нас време на неки начин "заглавило" па смо недељама уназад имали сличне дане и сталну претњу од интензивних падавина.