Преминуо академик Милорад Радовановић

Преминуо је проф. др Милорад Радовановић, редовни члан САНУ и потпредседник огранка Академије у Новом Саду.

САНУ саопштава да је Радовановић био један од најзначајнијих српских лингвиста који је дао велики допринос у проучавању социолингвистике, фази лингвистике, синтаксе и семантике, као и у области планирања језика.

Академик Милорад Радовановић је рођен 4. септембра 1947. године у Београду.

Дипломирао је 1970. на Филозофском факултету у Новом Саду, магистарирао
две године касније на Филолошком факултету у Београду, докторску тезу из области синтаксе и семантике одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду (1976). Специјализацију из семиотике завршио је на Универзитету Јужне Флориде и Летњем лингвистичком институту Лингвистичког друштва Америке, Taмпа, Флорида, 1975.

Био је редовни професор опште лингвистике на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду од 1986. до 2015. године, када се пензионисао. Као гостујући професор предавао је на европским и америчким универзитетима и у Јапану и учествовао је по позиву на бројним међународним научним конференцијама широм света.

За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Поред обављања
функције потпредседника Огранка САНУ у Новом Саду, академик Радовановић је био
члан и председник Одбора САНУ за Савремени српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија.

Био је члан Linguistic Society of America, Societas Linguistica Europaea и Комисије за социолингвистику при Међународном комитету слависта.

Академик Радовановић дао је велики допринос као члан уредништва Зборника Матице српске за филологију и лингвистику, Анала Огранка САНУ у Новом Саду и Linguistics Abstracts (Oxford), али и у својству председника Уређивачког одбора библиотеке „Студије о Србима".

Редактор је „Целокупних дела Павла Ивића" и аутор следећих издања: „Именица у функцији кондензатора" (Нови Сад 1978), „Социолингвистика" (Београд 1979, Нови Сад 1986, 2003), „Списи из синтаксе и семантике" (Нови Сад 1990), „Списи из контекстуалне лингвистике" (Нови Сад 1997), „Планирање језика" (Нови Сад 2004), „Стари и нови списи: Огледи о језику и уму" (Нови Сад 2007), „Увод у фази лингвистику" (Нови Сад 2009), „Фази лингвистика" (Нови Сад 2015).

Одлазак академика Милорада Радовановића велики је губитак за Српску академију наука и уметности, као и за свеукупну српску филологију, истиче САНУ.