Знате ли разлику када је нешто "употребљиво до", а када је "најбоље употребити до"

Данас је светски дан безбедности хране. Као и у свету и код нас се доста хране баци. Најчешће је то због истека рока трајања. Истраживања показују да Европљани, више од 53 одсто, не тумаче на прави начин декларације о року трајања, јер нису јасне.

Кординатор Савета за храну и пољопривреду у Наледу Тиса Чаушевић рекла је за РТС да су наши прописи декларисања хране и како се рок трајања декларише скоро у потпуности усклађени са европским стандардим.

"Конкретно, оно што је важно да сви потрошачи знају јесте да када на декларацији хране стоји навод - најбоље употребити до или најбоље употребити до краја - то је рок употребе који је везан за очување неких карактеристика тог производа, то је рок трајања који није обавезно везан за саму безбедност тог производа", рекла је Чаушевићева. 

Према њеним речима, добар пример су тестенина, пиринач, кекс. Када истекне тај рок најбоље употребити до - такав производ губи нека своја карактеристична својства као да можда тај кекс више није хрскав или слично али није обавезно везано за безбедност.

Која је храна небезбедна

Можемо и даље да га користимо што је одлука самог потрошача - свако ће узети тај производ, погледати га, отворити, помирисати и видети да ли доноси одлуку да га користи, каже она. 

"Са друге стране, оно што је важно да знамо је да постоји рок трајања на микробиолошки кварљивим намирницама који се означава речима, употребљиво до. Ту је добар пример свеже месо, риба", рекла је она. 

Када истекне тај рок таква храна се сматра небезбедном, каже Чаушевићева и додаје да ту постоји озбиљан ризик од тога да потошач конзумира храну која је контаминирана.

Светска статистика о безбедности хране каже да се око 600 милиона људи годишње разболи од небезбедне хране, која је контаминирана хемикалијама, бактеријама и вирусима.

Та статистика значи да се једна од десет особа разболи од хране која није безбедна.

Донирање хране 

У свету се храна све више донира. "Једна трећина хране која се произведе у свету се баца. Неки тренд у свету а надамо се ускоро и код нас, јесте да се већа количина те хране, уместо да оде на отпад, она која је безбедна, која је потпуно у реду за конзумацију - да се донира.

Видели смо добре примере за време трајања кризе са коронавирусом да су компаније дале све од себе да донирају храну

"Међутим, ми смо кроз Наледов Савет за храну већ дуже време ангажовани на томе да се ова област законски уреди. Тренутно законско окружење није подстицајно за компаније да донирају вишкове хране. Ако погледате државе у Европи, у великом броју држава дозвољено је донирање хране које има истекли рок употребе - најбоље употребити до, наравно, уколико је храна у потпуности безбедна", каже Чаушевићева.

"Такође постоје пореске олакшице које могу компанијама да помогну и да учине цео свет донирања хране много примамљивијим", закључила је Тиса Чаушевић.