Ко има право на статус посебно осетљивог сведока

Када, на пример, жртва силовања или трговине људима, мушкарац који је гледао како му отац убија мајку, лице због здравственог стања или узраста, добије статус посебно осетљивог сведока - по Закону отварају се могућности:

Да добије пуномоћника о трошку државе, да исказ не даје пред окривљеним и његовим браниоцем, већ из своје куће, на неком другом месту, или у посебним просторијама тужилаштва или суда, путем видео-линка. Уз подршку стручњака попут психолога, социјалних радника.

У таквим условима оштећени се штити од додатног притиска и стреса у поступку и долази се до најверодостојнијег исказа. Све то објашњавају стручњаци.

"У самој судници су сви који учествују у поступку, и тужиоци и браниоци и окривљени и њихови сви браниоци, и они имају могућност да путем видео-линка чују посебно осетљивог сведока. Посебно осетљиви сведок чује само судију и сви који имају право да постављају питања, могу само преко судије да постављају питања", објашњава Љубинка Марковић, саветница за питања малолетних лица у кривичном поступку у Вишем суду у Београду 

Не из посебне просторије, већ из канцеларије наше саговорнице, осетљиви сведоци дају исказ, док се, наводе у Вишем суду, у Палати правде просторија не оспособи за такву намену. А ни узимање исказа ван суда не иде лако због мобилне опреме. Кажу, сналазе се.

"На пример, када смо имали дете које је оштећено кривичним делом и налазило се у Нишу, користили смо опрему правосудне академије, да бисмо успоставили линк да он може да даје одговоре у и судници, из установе у коју је смештен, установе социјалне заштите", истиче Марковићева. 

Деценијама српско правосуђе мучи недостатак посебних просторија за узимање исказа посебно осетљивог сведока.

Додатно отежава и то што у тужилаштву мали број жртава успе да добије статсус посебно осетљивог сведока, напомињу у Аутономном женском центру.

Вања Мацановић из Аутономног женског центра каже да постоји велики број поступајућих заменика тужиоца који не знају да уопште постоје ти чланови закона који могу да штите жртву.

"С друге стране, и када тражите онда често као неко ко је пуномоћник жртве наилазимо на одбијање уопште да се тај захтев и унесе у записник или да се тај статус додели, у последње време постоји једна лоша пракса а то је да тужилаштво каже да прво мора оштећени да се вештачи, да се види да има последице насиља, па тек онда да се додели статус посебно осетљивог сведока, што нигде не пише у закону, нема такве одредбе", наводи Вања Мацановић.

За три године 276 особа добило статус посебно осетљивог сведока 

У Републичком јавном тужилаштву такве тврдње негирају. Износе податак да је у протекле три године од 278 лица, 276 добило статус посебно осетљивог сведока.

"Седам година је практично протекло од имплементације новог законика, ја просто не могу да поверујем да постоје и даље змаеници јавних тужилаца који не поседују знања о том значајном институту Кривичног законика. Ми можемо да се консултујемо и можемо да тражимо, да ли ли усмено или писмено, мишљење експерата у оној области која нам је неопходно потребна да бисмо донели праву одлуку да ли тој жртви треба доделити овакав статус или не", указује Бранко Стаменковић из Републичког јавног тужилаштва.

Тврди - свако тужилаштво је у могућности да користи посебне просторије за узимање исказа од посебно осетљивог сведока, било у просторији тужилаштва или другог органа, најчешће суда.