Због чега док грми имамо осећај да пуцају бомбе

Владимир Ђурђевић је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је први део олује током вечери прешао преко јужног дела Србије, а затим се преместио ка Београду и Војводини.

Грмљавина је, каже, била јака јер су муње биле близу нас, па је звучало као да пуцају бомбе.

"Кад муња пукне близу, звучи као експлозија", објаснио је климатолог.

Указује да је олујни систем изнад нас повукао и ваздух који је био изнад Африке, па се "обогатио" песком, због чега је на аутомобилима остало много прљавшите.

Ђурђевић очекује да се време стабилизује наредних дана.

Нема доказа да су противградне ракете успешне 

Говорећи о противградним системима, климатолог објашњава да већина система против града није развијена јер њихова поузданост не може да се провери. У већини земаља се, каже, људи одлучују на постављање противградних мрежа и осигурање усева.

Према његовим речима, главним проблем са противградном заштитом је што "ради" на папиру.

"Кад теоријски разматрамо шта може да се дода у облаке против града, то функционише, али у реалном животу је тешко имплелентирати", каже Ђурђевић, напомињући да није главно питање цена таквих система већ неизвесност и нестабилност која постоји у атмосферу.

"Морате да погодите мали део облака у правом тренутку кад је развој облака у одређеној фази. Има много непознатих величина које само претпостављамо", објашњава климатолог.

Наводи да је противградна заштита у Србији развијенија него у другим земљама Западне Европе, где, како каже, то ради приватни сектор.

"У мало земаља држава стоји иза тога. Свако ко жели тако да се штити, у западним земљама мора да плати компанију да то ради уместо њега. Тај метод заштите, помоћу ракета, замире и гаси се јер нема довољно чврстих резултата да је успешно", указује Ђурђевић.

Проблемом квалитета ваздуха треба се бавити озбиљно 

Када је реч о квалитету ваздуха, климатолог указује да оно неће нестати ако не почнемо озбиљно да се бавимо тим проблемом и у различитим аспектима стање доведемо у ред, пре свега велике загађиваче.

"Други проблем су индивидуална ложишта и мања ложишта по градовима, али и саобраћај. Видели смо да је загађење за време ванредног стања било слично као и у ситуацијама кад је саобраћај био густ. Сад се показало да саобраћај није један од главних загађивача, већ друга већа постројења", напомиње Ђурђевић.

Сматра да формирање државног кризног штаба није дало неке резултате.

"Наши закони су релативно добри, прате праксе у ЕУ, међутим имплементација је врло лоша. Кризни штаб који је основан био је фокусиран на саобраћај који је био најмањи проблем. У старту су кренули у лошем правцу. Загађењем ваздуха се треба бавити озбиљно", указује Ђурђевић.

Климатолог очекује да ово лето буде топлије него претходна два, пошто тренутне прогнозе тако показују.