Како су нетачне информације и бомбастичне вести уплашиле Шид

У Шиду су од суботе припадници Војске Србије који су тамо да би контролисали три центра за прихват миграната у којима се налази око 2.000 људи.

Један од разлога за слање војске је, како је речено, то што у покушају да пређу границу мигранти бораве по туђим викендицама, њивама, шумама, а грађани су често узнемирени.

Заменица комесара за избеглице и миграције др Светлана Велимировић је, гостујући у емисији "Око" РТС-а, рекла да је војска послата на захтев грађана и на основу процене безбедносних снага и да би та мера требало да допринесе сузбијању епидемије, односно праћењу болести ковид 19.

Извршног директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радоша Ђуровића изненађује да коронавирус може бити разлог за долазак војске, јер заражених међу мигрантима нема.

Он истиче да је то надлежност полиције и агенције која се бави управљањем смештаја.

"Имали смо око 6.000 места за мигранте до ковид кризе, а одједном имамо 9.000 људи који треба да се сместе. Немамо довољно места. Јако је битно да се повећају капацитети и растерети притисак на граници и боље управља миграцијама, како би се избегао велики број избеглица и миграната на малим површинама, попут Шида", истиче Ђуровић.

"Питање миграната и довођење војске као предизборни потез"

Момиру Турудићу, новинару недељника Време, који је трагом приче и сам више пута одлазио у прихватне центре за мигранте, ово делује највише као предизборни потез.

"Стицајем чудних околности, мигранати су постали једна од тема. Највише у оквиру тих безброј теорија завере, да се мења структура становништва, имали смо доста чудних догађаја, пар инцидената у Обреновцу, демонстрације, снимке аутобуса пуних избеглице, то све звучи сумануто", рекао је Турудић.

Пита шта то може војска да учини а да не може полиција, и додаје да великих инцидената никада није било ни од стране становништва према избеглицама, ни обратно.

Сумануте приче и бомбастични наслови 

Светлана Велимировић наводи да је проблем настао због ширења "суманутих" вести, па је велики број пратилаца вести на друштвеним мрежама прихватио негативан став према мигрантима.

"То већ неко време траје и та криза и ти људи се користе од стране одређених партија. Атмосфера се доведена до усијања, па смо саопштењима и одговарајућим вестима покушавали да употпунимо вести правом информацијом, да се такве гласине и неистине превенирају. То није лак посао", рекла је Велимировићева.

Ђуровић истиче да грађани од стручних служби треба да чују информације о политици миграције, која је идеја, какве су мере које следе и каква је улога војске – да ли је она ту да штити грађане од избеглица, избеглице од заразе, или да чува границу.

Проблем је и што су говорили да је на територији Србије око 6.000 миграната, а када су границе затворене, испоставило се да их је 9.000.

"Информације нису проверене и потпуне, када мештани виде мигранте у атарима и воћњацима, а чују да их има јако мало и то од одговорних, окрећу се дезинформацијама", упозорава Ђуровић.

Нетачне вести – раст тензија 

Један од примера дезинформација појавио се када је вест да су завршене монтажне куће за избеглице из бивших југословенски република пренета као бомбастична вест да су то избеглице са истока, подсећа Велимировићева.

Турудић наводи да, пошто се велики број људи укључио у ширење непроверених вести и нетачних информација, у то почињу да верују и они који иначе не би.

"Шта војска може више од полиције? Може да се деси да расположење против избеглица постане још јаче. Имали смо бомбастичне наслове о хапшењу мигрантата, а они нису због неких дела ухапшени, него су их вратили у камп. Нису починили ни убиства, нити се тукли ни силовали, већ баналне ствари које су се и раније дешавале. Овако се вештачки подиже атмосфера и подгрева у лошем смеру", закључио је Турудић.