Србија није њихова жеља - шта је решење за мигранте у прихватним центрима

Србија није њихова жеља. Они своју будућност виде у западноевропским земљама. 

Мигранти који не желе у прихватне центре, сналазе се да би преживели до тренутка када ће прећи границу, тако да инциденти попут оних у Шиду и нису ништа ново.

"Претходна ноћ је најмирнија ноћ у протеклих неколико месеци. Имали смо само 18 привођења лица мигрантског порекла који су били ван центара", изјавио је заменик председника Општине Шид Зоран Семеновић.  

Војска је дошла превентивно, каже министар Вулин који не очекује велике проблеме са мигрантима.

"Хоћемо да помогнемо да наши грађани се осећају боље да су мирнији и сигурнији, да посебно мигрантима који су ван кампова не дозволимо да праве било какве проблеме, а све њихове потребе ће бити задовољене у камповима који се овде налазе", рекао је Александар Вулин.

Да ли иза сваке крађе и упада на посед стоје мигранти или се њима све приписује, нису сигурни у Комесаријату за избеглице и миграције. Тврде, међутим, да највише главобоља задају мигранти који не желе у прихватне центре.

"Што се тиче свакога ко живи у центру он нема никакву потребу да, он има потребу као ви и ја да оде до продавнице, до лекара, али некакву потребу есенцијалну да им нешто недостаје, не. Они мигранти који не желе да буду у центрима ми ћемо с тим да будемо суочени оног тренутка када Грчка буде отворила границе, то је свакодневница која је, то је потенцијална опасност", наводи Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић.

Пре почетка епидемије у прихватним центрима у Србији било је до 6.000 миграната, а сада их је више од 9.000, кажу у Центру за помоћ тражиоцима азила. Процењују да ће их у пограничном подручју ка Мађарској и Хрватској, у наредним месецима бити још више.

"А већ су тамо капацитети пуни, ви имате неколико хиљада људи у та три кампа око Шида и потпуно одсуство адекватног смештаја за нове који долазе, тако да је за очекивати да ће ти људи бити на њивама, шумама, дуж граница и наравно да ће то онда бити проблем и за локалне грађане. Друго је питање да ли ми желимо да имамо кампове дуж границе, али свакако повећање капацитета смештаја и смештање ових људи под адекватан кров и храну би био једно од решења", истиче Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Решење виде и у бржем решавању статуса тражилаца азила, јер од тога зависи и да ли им је место у прихватним камповима или у депортационом центру. Прошле године азил је затражило више од 12.000 миграната, добило га је њих тридесетак.