Лична карта српске породице

И без пандемије, живот Марији Пејковић из села Радоњица код Лесковца није лак. Самохрана је мајка троје деце. Најстарија ћерка има сметње у развоју. Живе од социјалне помоћи и дечјег додатка. Марија због операције на кичми не може да ради.

"Мама је болесна, помажем јој шта треба. Идем за воду, сечем дрва, идем у школу", каже Маријин син, Миљан.

Гледају како ће да преживе од данас до сутра. "Мучиш се сваки дан. Мислиш како ћеш данас, таман преживиш, а онда гледаш како ћеш сутра. И све тако у круг", прича Марија.

У сличном кругу, од социјалне помоћи, у Србији живи око 90.000 породица. Најугроженијим, подељени су пакети за учење и игру.

"У 80 градова и општина, 3.200 породичних пакета дели се породицама са децом до 10 година, а те особе имају одређене облике посебне сензитивности. Идеја је да сви чланови породице, кроз игру и учење и подршку деци, учествују у њиховом сазревању и на тај начин буде јединство породице изражено", наводи Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и полулациону политику.

Према њеним речима, пандемија коронавируса је показала колико нам је породица важна.

"Овом помоћи стављамо породицу и њихову децу у центар. Ова криза веома често чини их невидљивим, али ова помоћ за децу је важна, јер је важно да пазимо на њих и мислимо да ће кроз игру и учење наставити и бити центар одбране и да ће им ово бити добар темељ за будућност, после свега", каже Ређина де Доминичи, директорка Уницефа у Србији.

Више од половине породица има једно дете. Око 40 одсто – двоје. На измену и допуну Закона о финансијској подршци породици са децом, позива заштитник грађана.

"Запослене жене, предузетнице, пољопривреднице и жене које обављају привремене и повремене послове нису у једнаком правном положају приликом остваривања права на накнаду зараде након рођења и неге детета, што погађа целу породицу", каже Зоран Пашалић, заштитник грађана.

Ван биолошке породице, у Србији је прошле године расло око 6.000 деце, наводе надлежни за СОС дечја села Србије.