Шта ће ми море кад имам Завојско језеро

Кроз средњи Висок, простире се 17 километара дугачко Завојско језеро. Настало је 1963. године услед спуштања брда, која су направила природну брану реци Височици.

Већ деценијама, ово језеро привлачи све оне који воле да уживају у старопланинском складу, јер природа је овде била веома издашна.

"Не могу на море да идем, шта ће ми море. Овде је лепота, ваздух. Наспавамо се овде", каже Верица Марковић.

Зоран Марковић каже да је био у Грчкој, на Јадрану, али да је на Завојском језеру много боље и лепше.

"Лепота, мир, тишина. Риболов, откако имам сплав ми је споредна ствар", каже Небојша Костић.

Завојско језеро зову и риболовачким рајем. У току је мрест деверике, а призор у језеру је величанствен.

У језеру 28 врста риба 

Дејан Ђорђев, референт за рибарство ЈП "Србијашуме", каже да је у првим истраживањима регистровано 28 врста риба. Најзаступљеније су деверика, ситна бела риба, бодорка, белвица, али има и шарана, крупних примерака амура, толстолобика, штуке, клена, као и поточне пастрмке.

"Поточна пастрмка и клен су овде аутохтоне врсте риба, док су све остале унешене порибљавањем", каже Ђорђев.

Смештај се може наћи само у сеоским кућама. Закуп куће за четворочлану породицу је између две и три хиљаде динара дневно.

Околина Завојског језера је одлична за планинарење и обилазак чувених старопланинских водопада које организују лиценцирани планинарски водичи.

Вода је прве категорије. Они који овамо долазе, долазе искључиво због нетакнуте природе. Нема хотела, нема ресторана, нема аква-паркова.

Поред обале, једино се могу видети сплавови риболоваца, тако да је Завојско језеро дестинација за све оне који желе да побегну од урбаног начина живота.