Од куге до короне – како су страшне пандемије обликовале свет

"Проценили смо да се ковид 19 може окарактерисати као пандемија", рекао је 11. марта генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Гебрејесус, наводећи да се зараза брзо шири.

У новом миленијуму ово је већ друга пандемија, јер се 2009. у Америци, а потом у читавом свету раширио вирус Х1Н1, односно свињски грип. Овај грип однео је око пола милиона живота, тачније један посто од укупно заражених.

Ипак, паника је довела до тога да се направе велике залихе вакцина и лекова, и убије доста животиња.

Ово су пандемије којих ћемо се ми сећати, а са каквим заразама су се борили наши преци и памти ли историја неку глобалну као што је корона?

"Kласичну глобалну у овом смислу да је захватила читаву планету не, али памти континенталне и регионалне које су биле, нажалост, много погубније него што је то сада корона", тврди историчар Дејан Ристић.

Страшна пандемија током Првог светског рата 

Каже да је свет по последицама које је оставила, најбоље запамтио пандемију шпанске грознице, о којој је једино слободно писала шпанска штампа, јер није била учесник Првог светског рата.

"Шпанска грозница, односно шпански грип из периода 1918–1921, однео је између два и по и три пута више жртава у свету него читав Први светски рат. То је била страшна пандемија, са страшним последицама. Уколико одемо даље у прошлост, то је свакако 'црна смрт' односно бубонска куга средином 14. века, која је захватила највећи део Европе и однела, сматрају демографи, негде између трећине и половине европског становништва", истиче Ристић.

Енглеска и Француска су биле десетковане кугом па су склопиле примирје у Стогодишњем рату. Сцене болести и смрти описао је и Ђовани Бокачо у "Декамерону" 1348. године.

Велике богиње искорењене 

А до 18. века, велике богиње су сваке године убијале више од 400.000 људи. Претпоставља се да је у 20. веку од богиња умрло између 300 и 500 милиона људи.

Ова болест није поштедела ни становнике некадашње Југославије, 1972. године. После масовне вакцинације, вирус је искорењен и данас се налази само у лабораторијама и филму "Вариола вера".

Али опасније од вариоле, оно што је стигло до наших предела и значајно утицало на целокупно друштво, јесте друга врста болести.

"Пред сам крај Првог светског рата и током раног југословенског раздобља то је свакако пандемија пегавог тифуса, која је 1915. године захватила највећи део тадашње Kраљевине Србије и однела негде око 150.000 жртава. То су, рецимо, последице од којих се ми и дан-данас опорављамо и у демографском смислу и у сваком другом смислу", сматра историчар.

Као добровољна болничарка у војној болници у Ваљеву од последица пегавог тифуса преминула је и сликарка Надежда Петровић.

Корона у историји за 30 година 

Али оно што све ове заразе разликује од коронавируса јесте то да су оне биле углавном одраније познате, док коронавирус још није скроз познат науци.

Kолико озбиљне последице могу да оставе пандемије најбоље говори то што су неке од њих однеле више живота него ратови. О томе колико ће озбиљан траг на свет оставити пандемија корнавируса тек ће се писати.

Процена је да ће се корона у историјским уџебницима наћи за тридесетак година.