Немојте да ваше дете доживи "токсични стрес", будите му ослонац

Развој деце у прве три године живота је најважнији јер се мозак тада развија највећом брзином. То је динамичан процес, веома интензиван и постоје разлике у развоју сваког детета, рекла је у Јутарњем програму РТС-а др Александра Стојадиновић.

Због тога је важно да се развој прати. Највећу могућност да развој прате имају родитељи, али значајну помоћ им ту пружају и њихови изабрани педијатри јер они могу да процене да ли дете има типичан развој или има некаква одступања у развоју.

У томе им помаже један инструмент који се постепено уводи уз помоћ Унуцефа у домове здравља у Србији - "Узраст и развој детета".

Кроз низ питања на које родитељи одговарају педијатар добије информацију о томе како се дете развија и да ли је развој у складу са типичним развојем или је потребно да им да неки савет или да једноставно само настави праћење.

Што се тиче ове ситуације, пандемија је нешто што нас је задесило, али развој деце не може да чека, истиче докторка. Он се свакако догађа заједно са пандемијом и потребно је да пратимо и да постижемо индивиудални развој сваког детета и у овој ситуацији.

Објасните шта се догађа 

Оно што је извесно је да се деца старости до три године исувише мала да би разумели шта је вирус, шта је пандемија, вандредно стање али им је свакако јасно да се дешава нешто неуобчајено.

"У складу са њиховим узрастом треба им рећи да постоји једна болест која влада међу нама, да свако може да оболи и да због тога морамо да будемо посебно опрезни. Не треба да се боје, јер њима не може да се догоди ништа страшно али због себе и због свих других морамо да пазимо и да спроводимо одређене мере", саветује педијатар Александра Стојадиновић.

Речник којима ћете ово објаснити детету мора бит прилагођен узрасту - сваки родитељ треба да нађе начин и једноставно да објасни детету шта се дешава.

Две врсте стреса

Често се овх дана помиње токсични стрес. Докторка Стојадиновић објаснила је како да направимо разлику између токсичног и обичног стреса.

"Стрес је реакција нашег организма на ситуације које процењујемо као значајне или опасне и саставни је део живота. Током стреса наш оранизам реагује тако што се убрзава срчани рад, порасте притисак, долази до напињања мишића, луче се хормони који органзам чине спремнијим да урадимо нешто односно суочимо са том опасношћу", наводи др Стојадиновић.

Обичан стрес може да буде интезиван али је реакција краткотрајна и деца је превазилазе уз помоћ одрасле особе која је њима значајна. Такав стрес није штетан и помаже да деца сазревају.

"Код токсичног стреса када је дуготрајан и када дете нема одговарајућу подршку онда он утиче на развој мозга и систем реаговања на стрес и може да остави последице на здравље. Зато је важно да родитељи имају снаге да се посвете свом детету и да му буду ослонац и подршка", саветује докторка Александра Стојадиновић.