Овог лета обиђите етно-домаћинства у Србији, имамо предлоге

Србија има познате туристичке дестинације чије природне лепоте, лековитост и специфичности привлаче велики број домаћих и страних туриста. Све више је на цени и одмор ван познатих центара, а етно-домаћинства пружају и више од стандардне угоститељске услуге.

Породица Смиљанић оживела је напуштено домаћинство у Годовику. Пореклом су са Златибора, а у Пожегу су дошли за послом. Пензију планирају да проведу у Годовику, бавећи се етно- туризмом.

"Моја супруга је добила отпремнину у фирми. Размишљали смо где да уложимо тај новац. Један мештанин из овог места рекао је да има домаћинство у Годовику. Ја сам погледао, дошао сам и некако ми је срце заиграло. И онда смо ступили у контакт са власницима и купили смо. Све је билозапуштено, срушено", прича Милорад Смиљанић о почецима.

Ова породица гаји мангулице, али за госте спремају традиционалну трпезу од производа из комшилука.

"Треба представљати нашу земљу, нашу Србију, наш крај. Има много лепих ствари. Имамо Роге, имамо Лорет, имамо Сврачково. Имамо путеве за шетњу, тако да не мора човек истим путем да се врати", каже Милорад.

Село из доба Немањића

Уз добродошлицу домаћина и лепоту природе, госте чекају фрагменти далеке прошлости - ово село датира из периода Немањића.

Црква Светог Ђорђа у Годовику изграђена је крајем 13. и почетком 14. века. Не зна се чија је задужбина, али се зна да је у то време овде био манастир и седиште писмености пожешког краја.

Трагови богате прошлости ушушкани су у живописност краја. Цркву Светог Илије из 19. века житељи покушавају да сачувају, иако темељи тону. Из тог периода је и једна од најстаријих кућа пожешког краја, бивша школа, која је под заштитом државе.

"Путују људи свугде, а имају овде код нас шта да обиђу да се одушеве тиме", каже Василије Поповић из Годовика.

Шта то пружају домаћини

Његово домаћинство живи захваљујући узгоју калифорнијске пастрмке, која се купа у Годовичкој речици, чија је температура током целе године девет степени.

"На селу је још остало да се човек поштује као човек. У тим већим срединама је човек замењен новцем. Новац је већи пријатељ човеку, него човек. Овде ми то пробамо некако да одржимо, да то буде. И ко год дође, добродошао је. И ми волимо да неко дође, јер и ми онда мало одморимо са њим, запоставимо све да се тај човек угости", прича Јордан Милетић.

Управо људска топлина била је пресудна да живот у холандском граду Милетићи замене животом у Годовику.

"Ја сам родом из Шапца, али је менталитет људи другачији него овде. Овде су људи много љубазни, шаљивџије, дружевни", каже пензионерка Љиљана Милетић.

Смиљанићи су оживели напуштено домаћинство, а њихов пример следе и комшије: туристима откривају оно што се не може купити новцем - људску топлину заокружену историјом, природним лепотама и храном са годовичких поља и брда.