Прича о три стабла која вековима носе утеху

Док су расла, три стабла су маштала и молила се: прво да буде ковчег за благо, друго да буде део моћног брода који ће превозити цареве, а треће да буде највише на брду - да га људи гледају и мисле како је и Богу блиско, да буде најважније стабло свих времена.

Године су прошле, стабла нарасла, а када су их дрвосече посекле, од првог су направљене јасле.

Друго је послужило за рибарски чамац, а треће истругано у греде, остављено у мраку неке шупе.

И стабла су заборавила своје снове, али једнога дана, човек и жена дођоше до стаје. Ту се жена породи и дете ставише у јасле направљене од првог стабла, и оно осети да је колевка најважнијем благу свих времена.

Тридесет година касније, у рибарском броду, направљеном од другог стабла, један човек је, само једном речју, зауставио олују, и стабло је знало да превози цара над царевима, и да је и његова жеља испуњена.

Три године после ове олује, неки људи од греда трећег стабла направише крст, и уз подсмех га натоварише на леђа човеку. Тукли су га и ругали му се, док су га водили улицама града, а на брегу га разапеше на тај крст. Било је то у петак.

А када је сванула недеља, стабло од кога је крст начињен схватило је да ће заувек бити близу Господу, и да ће све погледе људи усмеравати ка небесима. Да је најзначајније стабло свих времена.

И када се чини да није све онако како желимо, не значи да наше молитве неће бити услишене. Народ каже - у вери су и дарови - а божја промисао увек најбоља, па прича о три стабла траје и носи утеху вековима.