Борба за заштиту река – ђубре у коритима и обале без бедема узрок поплава

За пројекте заштите водотока од поплава и ерозије и одржавање водних објекта, које ће реализовати Републичка дирекција за воде и предузеће "Србијаводе" иде више од две трећине одобреног новца. А преосталим средствима финасираће се градња капиталних инвестиција – две акимулационе бране "Стубо-Ровни" код Ваљева и "Сврачково" код Ариља.

Кажу, брана на "Рзаву" је приоритетан посао, јер утиче на снабдевње водом Чачка, Ариља, Пожеге и Горњег Милановца.

"Отварамо један велики фронт радова који нас, да кажем, тишти годинама, стабилизација ове леве обале. Ту имамо великих геолошких проблема још од 2015. године. Једна делимична санација је урађена 2016. године и практично од тада радови на овој левој страни су стајали", истиче Зоран Бараћ, директор ЈП "Рзав" из Ариља.

У предзузећу "Србијаводе" кажу да завршавју велике послове рекострукције: водних ојеката у Параћину, Савских насипа у Шапцу и Богатићу и на реци Колубари код Ваљева. А подиже се и степен безбедности водотока у Алексинцу, Новом Пазару и Смедеревској Паланци.

"Оно што је јако битно, ове године смо издвојили и 220 милиона динара за нови ледоломац. Знате да Србија 20 година нема ледоломац и зато је битно да кренемо у изградњу тог ледоломаца и у наредне три године Србија ће имати један нов ледоломац и надамо се још један", наводи Горан Пузовић, директор ЈП "Србијаводе".

Санација локалних бујичних река 

Додатних 25 милиона евра преко Канцеларије за јавна улагања, усмерено је за радове на санацији локалних бујичних река и потока у 28 градова и општина који су у протекле две године означени као високоризични за поплаве.

"Ради се и о обалама и утврдама и о чишћењу корита тих река, али и о изградњи бујичних брана који су изузетно корисни објекти који спречавју да бујица са узвишења, брда у реке са собом носи чврст материјал. Дакле, грање, шљунак, камен", наводи Марко Благојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима.

"Сведоци смо климатских промена, да се клима убрзано мења и да се јављају поплаве у пределима где их раније није било. С обзиром да је Србија брдско-планинска земља и да имамо такозване бујичне поплаве, јако је битно да уређујемо и те мале водотокове да бисмо живели безбедније", каже Пузовић.

Ипак, најважније је да локалне средине више воде рачуна о својим водотоцима. Слике запуштених речних корита, реке затрпане ђубретом, речне обале без заштитних бедема, нису реткост и указују на небригу која је главни узрок поплава.