Камата као омча, ко позајмљује новац од зеленаша

Позајмљивање новца уз нереално високу камату и злоупотреба дужникове лакомислености односно тешке животне ситуације – тако Закон дефинише зеленашење. У пракси се тешко доказује. Осим приватних лица из мафијашког миљеа, позајмице са драконским каматама дају и привредни субјекти ван банкарског система.

"Закон о облигационим односима прописује законску затезну камату која је осам одсто плус та нека европска каматна стопа, тако да се ту ради о каматама које су 10, 12 одсто и могло би се тумачити да је све изнад тога зеленашки уговор", објашњава Душан Марковић, адвокат.

Од високих камата уговорених у разним агенцијама, залагаоницама, златарама, још су више оне које одређују људи с друге стране закона. Често дуплирају основни дуг после дана кашњења. Касније камату рачунају на дуплиран дуг и тако жртву држе у зачараном кругу. Ту се на зеленашење надовезује изнуда, која укључује претње па и примену физичке силе.

"На жалост наше друштво па чак и држава то олако прихватају и благо реагују иако зеленашење изазива велике потресе. Општи мој утисак је да је релативно мали број процесуираних дела у односу на то колико је та појава раширена. Уопште мислим да су благе казне", наводи професор Добривоје Радовановић, криминолог.

За кривично дело зеленашење предвиђена је законска казна до три године затвора, а за уговоре веће вредности до осам година. Изнуда се кажњава од једне до осам година затвора односно пет до 20 за криминалне групе.

Стручњаци кажу да већина оних који позајмљују новац од криминалаца знају да им уколико не врате дуг прети – пребијање, силовање, уништавање имовине. Ипак, позајмице узимају јер нису у стању да реално сагледају ситуацију.

"Специфични људи углавном лаковерни, наивни са лошом стратегијом превазилажења актуелног и хроничног стреса са потпуном немогућношћу да на дуже стазе планирају ка циљу усмерене активности. У принципу овакве личности некада могу да буду и људи који болују од психичких болести узрокваних болестима зависности, првенствено коцком", наводи 
др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић". 

Лекари саветују да се оваквим људима може помоћи емотивно, али их после загрљаја и охрабрења треба одвести психијатру или психологу. И правници поручују да решења има –зеленашки уговор може да се поништи. И то кроз грађанске парнице или кривични процес ако има елемената изнуде.