Медицинске сестре отишле у иностранство, старе нема ко да негује

Станари Дома за одрасла инвалидна лица већ сада сатима чекају да им неко помогне да устану или се окрену у кревету, колицима, ручају, а страхују да би могли да остану и без ово мало неговатеља колико их је остало у Дому.

Проблем је настао због забране запошљавања, али и одласка неговатеља и медицинских сестара у иностранство. Повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић, обраћала се Влади и ресорном министарству.

"Не смемо дозволити мере штедње које се спроводе и које треба да се спроводе, не споримо, али да се оне одразе на квалитет живота најостељивијих грађана. Није наше друштво јако ако су ти најслабији међу нама још слабији и ако су њих заправо највише погодиле мере штедње. Дакле треба пронаћи разумну меру, требало је да тај проблем буде одавно решен", каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

И није ово једина установа у којој није лако.

"Ми смо на то указали и у прошлогодишњем и у претпрошлогодишњем извештају о раду који смо и представили у Народној скупштини. Имамо и закључак Народне скупштине, након расправе у пленуму, да је ово питање које хитно треба решавати. Опет стоји у нашем извештају, опет смо се обраћали Министарству, није од њих стигао одговор", каже Јанковићева.

Министарство за рад РТС-у је послало одговор, у коме кажу да здравствене раднике запошљава Министарство здравља и да су се представници та два министарства прошле године договорили да се 2020. запосли кадар који недостаје установама социјалне заштите. Директори, управници могу да траже нове раднике, али о запослењу не одлучују они.

"Ми смо и указивали на обесмишљавање одговорности оних који воде институције, управо смо на то неколико пута указали: ако ви стално тражите дозволу за запослење од неког органа који се налази негде другде, комисије која се налази у Београду, одлучује са централног места, а ви имате ситуацију на терену данас да је пет људи болесно, на боловању", каже Јанковићева.

Жене из Дома за инвалидна лица најавиле су да ће се жалити незадовољне чињеницом да је у овом тренутку више неговатеља мушкараца. Не би се за проблеме инвалида можда ни чуло да нису доспели до медија.

"Не треба ствари да решавамо тако што се дође до јавности, јер онда, с друге стране, онај ко руководи установом ће кренути, не само они, него кренуће да прикривају ствари од медија, што ће се одразити опет на квалит живота грађана. Хајде да обрнемо ситуацију, да кад нам неко укаже на проблем, да онај ко је одговоран, у овом случају то је Министарство, крене да га решава тог тренутка", каже повереница за заштиту равноправности. 

Међу првима смо потписали конвенцију о унапређењу положаја особа са инвалидитетом, усвојили добре законе, али шта вреди када то у пракси не можемо да остваримо.