Да ли треба да се плашимо коронавируса

Иако је коронавирус стигао у преко 50 земаља, а у Италији је за само 24 часа 27 особа преминуло, стручњаци у Србији наводе да разлога за страх нема.

Начелник Јединице за заразне болести Градског завода за јавно здравље, епидемиолог др Предраг Кон истaкао је у "Упитнику" РТС-а да је само у кинеској провинцији Хубеј забележена озбиљна епидемија.

"Проширио се, али то су све локалне трансмисије, нису широко распрострањене, а прошло је више од два месеца", рекао је Кон.

Овај вирус, додаје, има смртност између два и три одсто: Код жена 1,7 одсто, код мушкараца 2,8 одсто. 

Иако каже да може да се деси да нас заобиђе, не може да тврди ни да га нема у Србији. Оно што је, међутим, сигурно, то је да га нема у циркулацији.

Указује да је епидемија грипа у Србији одјављена и да тренутно ништа не циркулише изван редовне ситуације.

"Џепни епидемиолози" 

Кон каже да прва линија одбране од вируса није граница, већ су то епидемиолози.

"Користимо најсавремније могућности комуникације, сваки појединац који нам се јави добије џепног епидемиолога, могућност да назове телефоном, има ослонац у епидемиологу, све док не прође 14 дана. Он најављује прегледу установи где треба, одлучује у односу на деф иницију случаја да ли припада Инфектиној клиници", објашњава Кон.

Ако нема симптоме, став епидемиолога у Србији је да није заразан. "Морамо да имамо ставове, то важи за све вирусе", додао је Кон.

Истиче и да ако мора да се појави, боље што касније да дође код нас, јер искуство показује да вирус временом слаби. Притом је и вероватноћа да ће опстати преко лета минимална, јер вируси не трпе високу температуру.

Чим неко умре – то је сензација 

Проф. др Мијомир Пелемиш, бивши директор Инфективне клинике КЦС-а, каже да је до страха код грађана довело злонамерно информисање о овој врсти инфекције.

"Чим неко умре је сензација, али од многих заразних и незаразних болести се сваки дан умире у свету и то у већим процентима", поручио је др Пелемиш.

Истиче и да овај коронавирус није тако страшан као што је у почетку приказивано, али и да је прерано доносити закључке о епидемији која је у току. Додаје и да, иако је вирус непознат, клиничка слика и ток болести нису непознати.

Иако су неки у анкети РТС-а рекли да се плаше за своју децу, искуство је показало да деца од овог вируса обољевају у веома малом броју, као и жене и труднице. Највећи проблем је код старијих људи.

Сматра да би увођење драстичнијих мера у Србији била лудост.

"Ако би Србија увела драстичне мере то би била лудост. Када је предмет интересовања била ебола, у Македонији се појавио сумњив случај, цело Скопље је блокирала војска, а није се радило о еболи. Процењујемо озбиљно да ли постоји опасност за нашу земљу и за ригорозне мере. За сада не постоји", рекао је Пелемиш.

Несторовић: Радите на свом имунитету 

Проф. др Бранимир Несторовић, пулмолог и алерголог Дечје клинике у Тиршовој такође каже да је смртност баш мала ван ризичних популација, а напомиње и да је овај коронавирус нискоинфективан.

"Оно што ми знамо је да епидемија у Кини јењава, код њих је 40.000 људи оздравило, мање је заражених. Ако идемо по аналогији са Кином, ако је почело у децембру, прошло је два и по месеца. Ако пратимо ту динамику, ићи ће тако и у Европи. Смртност у Италији је као у кини, 80 одсто су лакши случајеви, 14 тешки, четири одсто случаја су критични, најчешће код старих са хронично опструктивном плућном болешћу", навео је Несторовић.

Каже и да су вируси највиолентнији на почетку – што се више шири, то је блажа клиничка слика.

Очекује да ће УВ зраци у априлу означити крај заразе овим вирусом. "Нама је сваки дан важан да избегнемо панику, нећемо имати 1.000 људи на респиратору. Срби су паничари – загађење, грип, корона,... Онда ћемо за нешто друго да паничимо", рекао је Несторовић.

Грађанима поручује да раде на свом имунитету, да престану да пуше, да шетају, уносе више воћа и поврћа, рибљег уља.