Зграда у Карађорђевом парку постаје Задужбина Моме Капора

Поводом обележавања десет година од смрти писца и сликара, у препуној Свечаној сали Градске општине Врачар, Весић је најавио да ће се у реализацију оснивања задужбине кренути већ 15. марта.

"Разлог због којег сам вечерас овде је тај да бих најавио задужбину Моме Капора. Постоји зграда коју користи Градско зеленило у Карађорђевом парку. Данас сам потписао решење о исељавању Градског зеленила и они су добили други простор. Ми ћемо 15, марта преузети тај објекат као Град Београд и урадити пројекат реконструкције те зградице, где ће бити задужбина Моме Капора", казао је Весић.

Према његовим речима, не постоји боље место за то, јер је Момо Капор на Врачару живео и провео већи део живота.

"Намена тог простора, након реконструкције је за одржавање изложба и књижевних вечери. Све оно што би Капор радио данас, да је са нама. То ће бити место где ће млади писци, сликари и уметници моћи да излажу и да покажу шта знају", додао је Весић.

Како каже, није у питању ни велика зграда, па самим тим ни инвестиција.

"Град за то неће издвојити велике паре. Све то може да се уради, јер је Момо Капор то заслужио", истакао је Весић.

Промоцији књиге су присуствовали и о Момином раду говорили и његови пријатељи Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Марина Рајевић Савић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Александар Ђуричић, Тања Бошковић и други. Током промоције посетиоци су имали прилику да погледају и филм о Моми Капору ауторке Тање Петернек Алексић.

"Протагониста београдске приповедачке школе" 

Сликар и писац Момо Капор био је један од најцењенијих протагониста београдске приповедачке школе.

По образовању академски сликар, завршио је београдску Ликовну академију у класи професора Недељка Гвозденовића, а у књижевни живот главног града ушао је почетком шездесетих година прошлог века.

Од тада је објавио више од педесет књига, а осим романа и прича писао је и драме, путописе, есејистичку прозу и бавио се илустрацијом. Његове књиге су преведене на многе светске језике. Провинцијалац, Фолиранти, Белешке једне Ане, Уна, Зелена чоја Монтенегра, Хало-Београд, Досије Шломовић, Конте, Магија Београда, Путопис кроз биографију, Од истог писца, Успомене једног цртача и многе друге биле су на листама бестселера, а неке су још на њима.

Био је дугогодишњи новинар-колумниста водећих београдских листова. Његов опус употпуњује двадесетак изведених радио, ТВ и позоришних драма, као и неколико филмских сценарија.

По његовим књигама снимљено је неколико играних филмова, а и сам је био сценариста многих филмских и телевизијских пројеката.

Током живота потврдио је своје припадање српском књижевном корпусу и био је драгоцени хроничар збивања која су пратила његов народ. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.