Пајовић: РЕМ треба изместити из система прописа државне управе

Адвокат Стеван Пајовић рекао је да Регулатор није успео ни јасном аргументацијом, а ни доследном применом права да створи поверење код емитера и јавности.

Мере нису деловале ни превентивно ни репресивно на пружаоце услуга, рекао је он и оценио да систем није оправдао велика очекивања.

Пајовић је указао на образац да су локални и регионални медији кршили прописе везане за техничка питања, нису пријављивали промену власничке стурктуре, нису достављали кошуљице, док су национални кршили одредбе везане за програмске садржаје, најчешће у ријалити програмима, и то оне о заштити малолетника и људских права.

Пајовић је оценио да је неопходно недвосмислено изместити РЕМ из система прописа који уређују државну управу.

Према његовим речима, Савет је у последњем периоду изрекао 50 пута мере, док је 53 пута поступак обустављен.

Најчешће, 24 пута, изрицане су мере националним емитерима, рекао је Пајовић и додао да су изрицане само мере опомене и упозорења. Према његовим речима,

изречена је једна мера привремене обуставе програмског садржаја а ниједна дозвола није одузета.

Савет регулатора, је од 2010. до 2018. поднео 1.070 прекршајних захтева, углавном на повреду Закона о оглашавању, због прекорачења 12 минута оглашавања.

Саветник Љубиша Кувекаловић додао је да је више од пола захтева застарело, што показује да систем прекршајних санкција није ефикасан.

Адвокат Милош Стојковић навео је да је анкета показала да регулаторни оквир није адекватан, односно да не пружа гаранције независнсоти, као и да постоје притисци на РЕМ из политичких, али и економских центара моћи.

На скупу, на коме је оцењено да се РЕМ често поистовећује са актуелним сазивом, говорио је и заменик шефа Мисије ОЕБС у Србији Џозеф Мелот, који је оценио да је медијска стратегија значајна за независно фунцкионисања РЕМ-а као једног од кључних питања за будућу реформу медија. Мелот је додао да следи израда акционог плана за израду медијске стратегије, што ће ОЕБС такође помагати.

У наредним месесецима биће, како је навео, представљена три извештаја од којих се два тичу садржаја информативних програма на комерцијалним телевизијама и јавним сервисима, а трећи се односи на јавне информације на језицима националних мањина.

На скупу је наведено и да се РЕМ 2014, 2016. и 2017. у мониторингу предизборне кампање пасивизирао, да је реаговано само по пријавама и да се одлуке, углавном, односе на огласне поруке, а не и у односу на провреде равноправности у програмима.