Како спречити малолетне преступнике да понове злочин

Ситне крађе почињу у комшилуку у мали трговинама,ту је најближе.За обијање викендица, аутомобила, џепарење у превозу потребна је већа храброст и искуство, а за лоповлук са рафова најчешће нису ни санкционисани.

"Узму неки предмет чија је вредност 200 динара. Десет таквих предмета, не ухвате их, дају некоме, препродају то и у 30, 40 одсто вредности аутоматски долазе до новца на један неадекватан начин, али санкција нема", рекао је професор Горан Ј. Мандић са Факултета безбедности.

Малолетници краду вешто, савршено. Тешко их је ухватити, а и бранимо их јер можда немају или им је то први пут па неће више.

Ако буду ухваћени за крађу већу од 5.000 динара службено се гоне. За мању, тужба је ствар власника ,а он то често не ради јер у пословању постоји прихватљив ризик.

У пракси, подићи ће цене производа или ће износ крађе одбити од плата радника, а потребно је више сарадње у троуглу државни орган - малолетник - правно лице.

"Нема координиране акције и релативно је лако, али погрешно, осудити те малолетнике у самом старту, јер нико не креће да врши таква кривична дела из неког само њему знаног разлога. Увек имају неке мање или више субјективне разлоге", додао је Горан Ј. Мандић.

Гостујући у Београдској хроници судија Апелационог суда Зоран Савић је истакао да није повећан број малолетника који краду нити повратника.

Судећи по решењима првостепеног суда који стижу пред апелациони суд, годишње има између 35 до 45 малолетних преступника.

Последњих година у сузбијању деликвенције примењује се превенција, односно преваспитање путем васпитних налога.

"Постоје и упозорења и укори, посебне обавезе и појачани надзори и заводске мере, све до малолетничког затвора, али интенција је да се полиција, суд и тужилаштво укључе на крају. Ми имамо један диверзиони систем малолетничког закона, а то значи да се, ако је могуће, избегне класичан кривични поступак, али зато морамо да укључимо све системе друштва", навео је судија Зоран Савић.

Потребна је, каже судија, сарадња више министарстава пре свега у домену социјалне заштите, правде, здравства и просвете, укључујући и родитеље.

Саговорници се слажу да ослобађање од кривичне одговорности не треба спуштати са 14 на 12 година упркос томе што мислимо да због мобилних и интернета деца све знају.