Све мање младих жели у просвету

За филолозима је републички зимски семинар наставе српског језика и књижевности. То је први пример доживотног образовања, јер траје више од шест деценија. Ове године похађало га је више од хиљаду и по професора.

Некада је десет хиљада студената на светским универзитетима учило српски језик. Међутим и у Србији је данас велики раскорак између броја слободних места на националној катедри и броја оних који желе да студирају српски језик и књижевност. Студената је све мање.

Проф. Вељко Брборић, потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије каже да Београдски универзитет задржава број студената који се желе уписати како је то било ранијих година и ранијих деценија.

"У међувремену је број факултета и филолошких и филозофских где се изучава србистика порастао. У Београд или Србију све мање долази студената из Црне Горе. Тај број постаје статистичка грешка, такође из Босне и Херцеговине - из Федерације не долази скоро нико. Из Србије не долази, а треба имати на уму да се овде нација скоро преполовила", каже Брборић.

Љиљана Марковић, в.д. декана Филолошког факултета Универзитета у Београду каже да млади људи морају да знају да је изузетно важно бити учитељ или бити професор.

"Ево даћу вам један мали пример из Јапана. У Јапану је учитељ у основној школи плаћен исто толико колико и професор универзитета", рекла је професорка Марковић.

Интересовање за одређене професије одређује само тржиште.

"Наши средњошколци с обзиром на то да у школама скоро нема места, нема запошљавања, у медијским кућама, издавачким кућама и на другим местима то се не тражи. Они гледају шта је тржиште и знају какав је статус, каква је плата и просто беже од просвете", каже
Вељко Брборић.

Осим тога, професор током радног века непрекидно учи. Еснаф подсећа да су овакви семинари веома важни за побољшање квалитета наставе и њене методике.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.