Како да градови и општине дишу пуним плућима, планови на столу

Квалитет ваздуха у целој земљи јутрос је задовољавајући и на сајту Беоеко сви градови су у зеленој или плавој зони. Томе је вероватно допринео ветар који дува већ два дана.

Али, да би се побољшао квалитет ваздуха морају се решити проблеми саобраћаја, ложишта, индустријског загађења, енергетске ефикасности, речено је у Скупштини Србије.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар Горан Триван рекао је да ће време показати да ли смо постали одговорнији.

"Негде је јавност постала свесна тога да се боримо са загађењем ваздуха 50, 60 година и постали смо сви свесни да много тога не ваља и да имамо проблем са индустријом, саобраћајем, ложиштима", рекао је Триван.

Према његовим речима, нису важни разлози зашто је тако било, важно је да знамо да је такво стање ваздуха, да смо некада веома загађени у великим градовима, некада мање и то ће се мењати.

"Ово је доказ да микроклиматски услови утичу на квалитет ваздуха не само у Србији него и у свету", истиче министар и додаје да је свет отишао даље од нас јер је постао свестан.

"Ова ситуација је и највећи капитал која је произвела то да ли смо постали свесни - јесмо, добро је што смо имали ситуацију на коју је реаговала јавност, новинари, грађани, НВО, то је само почетак. Морамо да се суочимо са предузимањем мера које морају имати подршку грађана", објашњава Триван.

У енергетском сектору у току су пројекти вредни 485 милиона евра, који треба да допринесу смањењу негативног утицаја на животну средину.

Министар каже да је то питање за сектор енергетике и појашњава да су то постројења у великим термоенергетским системима која су за смањивање загађења - одсумпоравање и други системи за за бригу о ваздуху. Додаје да је у питању велики новац.

Као један од највећих загађивача, ЕПС највише улаже, али постоји још много тога што треба да се уради, сматра Триван.

Планови локалних самоуправа 

Аерозагађење је присутно у свим великим градовима, а локалне самоуправе тек сада праве планове.

Према његовим речима, постоје локалне самоуправе које су израдиле кртаткорочне и дугорочне планове квалитета ваздуха и зато се ради са градовима који би требало да имају те планове.

"Није поента да треба да имате папир, поента је да треба да знате шта треба да радите у ситуацији коју сте сада имали, те ситуације се понављају годинама и зато сам љут", каже министар.

Велики део локалних самоуправа које имају трећу категорију ваздуха морају да имају палнове, упозорава Триван.

Каже да када сведете проблем на практични, локалне самоуправе морају да предузимају мере од саобраћаја, начина регулисања саобраћаја, прикључивања индивидуалних ложишта на централно градско ложиште.

У наредних пет година у Београду можемо да рачунамо на 43 мере.

Триван каже да су највећи загађивачи у граду индивидуална ложишта и саобраћај и ту се крије решење у ономе што се краткорочно и дугорочно мора предузимати.

"Београд је са своје 43 мере показао како то да се ради, дуже од 10 година гаси индивидуалне котларнице, а 300.000 индивудуалних ложишта је избиљна ствар", рекао је Триван.

Пошумљавање је дугорочна мера 

Истиче да су потребни новац и воља, и наводи пошумљавање као дугорочну меру - 20 година нам треба да шума постане то што јесте.

Подсећа да Београд има преко 700 хектара пошумљених делова града у протеклих седам, осам година. То морају да примене и остали градови, сматра министар.

"Сада можемо причати о саобраћају, о индустрији, она је убијена у приватизацији и то је срећа у несрећи, али постоје капацитети који треба да се приведу намени", каже Триван.

Говорећи о еколошким таксама, Триван истиче да је ДРИ направила извештај за прошлу годину који је фантастичан - људи су се, како каже, темељно позабавили тиме како се троши новац од еколошких такси.

Тај новац се не троши на зелене ствари али је време да се измне Закона о буџетском систему врате корак уназад и да се наменске паре се упућују где им је место.

"Србија годишње сакупи 10,5 милијарди динара, од којих само половина заврши у буџету Министарства екологије. Сада имамо капацитете", рекао је Триван.

Животна средина мора да буде обавеза читавог друштва, закључио је Триван.