Положен венац на спомен-плочу Драгану Максимовићу

Спомен-плоча је постављена на месту где је некадашњи првак Драме Народног позоришта брутално претучен у ноћи између 17. на 18. новембар 2000. године од стране насилника. 

После два и по месеца, 4. фебруара 2001. године, признати драмски уметник у болници је подлегао повредама.

Спомен-плоча, поред некадашњег ресторана "Бели град", откривена је 18. новембра 2006. године на иницијативу редитеља Горана Марковића, у знак сећања на Максимовића, али и као опомена да се такав безумни и лудачки чин никад више не понови.

Драган Максимовић је рођен 7. фебруара 1949. године у Подујеву.

Током каријере остварио је више од шездесет улога у позоришту, на филму и телевизији.

У Националном театру у Београду дебитовао је 1971. године улогом Војника у представи "Мајка Храброст и њена деца".

Током три деценије, на сцени матичног театра остварио је веома запажене роле у представама – "Сарајевски атентат" (Недељко Чабриновић), "Мандрагола" (Фра Тимотео), "Британик" (Нерон), "Лењин, Стаљин, Троцки" (Генрих Григоријевич Јагода), "Косовска хроника" (Авдула), "Рибарске свађе" (Бепо), "Последња потера за златом" (Цагер), "Крај партије" (Хам), "Месец дана на селу" (Игњатије Илич Спигељски), "Суђење госпођи Бовари" (Сенар), "Дуго путовање у ноћ" (Едмунд Тајрон), "Максим Црнојевић" (Дужде од Млетака)...

Играо је у телевизијским серијама – "Отписани", "Дувански пут", "Приче из мајсторске радионице", "Четрдесет осма - Завера и издаја", "Отворена врата", "Горе доле"...

Глумио је у филмовима – "Петријин венац", "Шмекер", "Време чуда", "Последњи круг у Монци", "Ране", "Пад Италије", "Нож", "Ми нисмо анђели", "Црни бомбардер", "Стршљен", "Лепа села, лепо горе"...

Максимовић је био једини српски глумац који је сарађивао са једним од најпризнатијих светских позоришних редитеља и теоретичара Питером Бруком. У његовој драми "Сусрети са изузетним људима", из 1979. године, маестрално је одиграо улогу јерменског филозофа и мистика Гурђијева, наводи се на сајту Народног позоришта.