Савино велико срце – изабрао да помаже бескућницима

Име: Сава Б. Адреса: непозната. Уствари – привремена, јер Сава је бескућник.

"Живим у једној напуштеној кући која није била функционална, где сам успео да оспособим да имам воду, да имам где да спавам, ложим ватру и да се оперем", каже Сава. 

С њим живе још три особе о којима се брине и које, баш као и он, немају ништа своје.

Преживљава тако што скупља ствари које други оставе поред контејнера и продаје их на београдским пијацама. Лети ради сезонски посао у Ташмајданском парку.

Живи на улици од своје седме године, па му је главно занимање током година постало то да помаже бескућницима. Пре свега онима који су стари, болесни и не могу да раде. Под условом да стекне њихово поверење, јер, како каже, ти људи никоме не верују.

"Ја сам пронашао празне објекте, где сам могао да их убацим и обезбедио им душеке, покриваче и доста ствари. Ово ја радим преко 15 година", истиче Сава. 

Некада је живео Смиљанићевој улици. Сада ту повремено донесе једном Љуби нешто да једе. Сава бескућницима купује и лекове и води их код лекара.  

"Шишао сам их, бријао и прао. На Ташмајдану ме доста познају, знају ко сам и шта сам, у тоалету има топле воде и оперем их", наводи Сава. 

Имају или немају документа, једни су изабрали, каже, да буду бескућници, али највише је оних које су животне околности довеле до клупе у парку.

"Све оно што носе са собом је непокретна и покретна имовина у једној торби, то су колица из разних маркета, гурају их целог дана, немају где да их оставе, а плаше се да ће им неко и то украсти", наводи Сава. 

Када је много хладно, кува им супу или чорбу. Носи у термосима. Ова зима је блага, додаје, права срећа.

Савину помоћ досад је примило више од 500 бескућника. Наставиће и даље им помаже колико год може. Само једну жељу има – да се оснује организација чији би запослени на крају дана обилазили ресторане, узимали вишак хране и делили их онима који немају.