Има ли наде за српска села

Многи су село заменили за град. А оне Београд за Кржаву. Ту су Ивана и њена мајка на породичном имању покренуле производњу џемова и ајвара. За три године, колико живе у околини Крупња, нису зажалиле због своје одлуке.

"Сви људи гледају на то доста негативно, као да је нешто вама овде у недостатку у односу на град. Међутим, ја мислим да је предност да има више ствари које ви можете лакше и боље да одрадите. Сада рецимо у неком мањем месту у односу на центар Београда, због те гужве и свега осталог, ја имам много више времена, имам могућност у једном дану сигурно завршим 50 одсто више ствари него што сам имала у Београду", каже Ивана Поповић, предузетница.

Главни град не недостаје ни Бранислави, која стиже да се бави и издаваштвом.

"Имам сво време овог света, могу да радим ноћу, имам јак разлог да не идем на догађаје који одузимају пуно времена, не морам да сам нашминкана, обучена и једини је проблем кад нема интернета, е ту настаје паника", каже Бранислава Мићић, предузетница.

А за панику је свакако податак да у Србији од 4.700 села нестаје свако четврто. Чак 50.000 кућа нема власнике а у 150.000 нико не живи.

Пропаст српских села мало је ублажила акција улагања у задругарство која је довела до стварања нових 640 пољопривредних задруга, пре свега на југу Србије, где је ситуација и најкритичнија. Али свим селима нема спаса, тврде стручњаци.

"Треба одредити села која могу да се спасу која могу да опстану и да остану, па према томе у њих треба улагати паре. Треба пре свега створити услове за живот као и у граду, па нека млади бирају да ли ће онда да остану. Они млади који су отишли са села мало ће се вратити, на прсте можемо избројати они који дођу баш на село да живе. Добро је и то али је тешко док се не буде све нудило за добар живот у селу и да се може живети од пољопривреде", каже Бранислав Гулан, члан Националног тима за препород Србије.

Додаје да се од 100 хектара не може добро живети. 

А ко одлучи да живи и преживи од пољопривреде, може да конкурише за бесповратну новчану помоћ ресорног министарства на чију адресу је прошле године стигло више хиљада захтева.

Коме посао не успе, дужан је да врати новац, а ко опстане, може да рачуна и на друге подстицаје. Нови пројекат помоћи младим пољопривредницима очекује се у септембру.

"Имаћемо кроз овај нови пројекат и саветодавну улогу државе где ће им држава помоћи од првог корака до последњег да прођу кроз читав процес и бирократске процедуре. Иссто тако и у процесу производње да их саветујемо како да нешто раде, на ком земљишту, како да им приноси буду што већи, само са што мање трошкова", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Да ли ће мере које се предузимају оживети села, видеће се тек кроз неколико година, можда и деценија. Чак седам је пољопривреда урушувана, а најмање исто толико потребно је да се опорави.

Док се то не деси, не смеју се запоставити ни варошице које су следеће на реду да у потпуности нестану.