Нови немачки закон о усељавању на прагу, која решења има Србија

Док Србија трага за решењима како да успори одлазак радно способних, многи, ни то се не зна тачно колико, одлазе у потрази за бољим животом.

У протекле две године само немачка амбасада у Београду издала је 24.000 радних виза. А интересовање расте како се ближи март, када ће у Немачкој на снагу ступити Закон о усељавању стручне радне снаге.

Михаел Пич, портпарол Амбасаде Немачке каже да се закон односи на људе који имају диплому о завршеном стручном образовању, које се може признати у Немачкој, то може бити занат, али и диплома високошколске установе.

"Предност новог Закона је пре свега убрзани поступак признавања - нострификације дипломе. То по правилу траје око два месеца. Затим иде подношење захтева за визу. Време чекања на визу за стручну радну снагу која већ има нострификовану диплому смањиће се, иако је и до сада смањена. Они који имају диплому о завршеном стручном образовању биће равноправни са радницима из свих земаља широм света", каже Пич.

Два споразума са Немачком 

У Амбасади подсећају да Немачка и Србија имају два важећа споразума - један из периода бивше Југославије, по којем радници на ограничено време иду у Немачку преко Привредне коморе Србије, пре свега из области грађевинарства.

Други је споразум са Националном службом за запошљавање из 2013. године, којим се наше медицинске сестре и техничари шаљу на рад у Немачку. На основу тог споразума, према подацима НСЗ-а, близу 1.500 медицинских сестара и техничара отишло је у протекле три године.

"То је индивидуална одлука која зависи од многих околности, улогу игра и питање животног стандарда који очекујемо у иностранству, какав је образовни систем, владавина права, вера у независност правосуђа, слобода медија, све то утиче на одлуку зашто човек жели да напусти своју домовину и иде да ради у иностранству", каже Михаел Пич.

Да нећемо дати наше медицинаре, немачком министру здравља недавно је поручио председник Србије, као одговор на Закон о усељавању стручне радне снаге.

"Изјава председника да нећемо омогућити Немацима да добију кадар, а с друге стране Национална служба за запошљавање по уговору који има већ седам година ради на слању наших здравствених радника у здравствени систем Немачке – значи једно са другим није усаглашено. Морамо да се определимо да ли хоћемо да то ради Национална служба, поред тога што то раде агенције за запошљавање из иностранства или ће наши запослени одлазити самоиницијативно", каже др Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити.

Стратегији за економске миграције 

Значајно је, каже, то што Министарство здравља запошљава младе и повећава плате, али је недовољно.

"Већа могућност запошљавања, брже напредовање у послу, једна правна сигурност, веће зараде, уз мање радно оптерећење запослених, свакако би значајно утицало да већи број остане. Ми миграције нећемо зауставити јер то ниједна економија у свету није могла, али можемо драстично да смањимо тај број. Плата медицинске сестре техничара не би требало да буде испод 80.000, а плата лекара од 1.000 до 1.500 евра", каже Савић.

Да би успорила одлазак радно способног становништва, наша земља ради на Стратегији за економске миграције, чији је предлог усвојен. Али, нешто конкретније о тим и осталим мерама, РТС није успео да сазна од Министарства за рад, јер нису одговорили на молбу да говоре о тој теми.