Осети, погледај, нагни – три савета за проверу папирног новца

На први поглед идентичне, на други потпуно различите. Новчанице од 500 до 2.000 динара често су у промету па их трговци и купци ретко проверавају. Више пажње придаје се апоену од 5.000 динара, што знају и фалсификатори, па га због тога ређе израђују. Осим динара, на удару су и друге валуте.

"У Србији се најчешће фалсификују новчанице од 50 и 100 евра, док је у земљама Европске монетарне уније најчешћи фалсификат 20 евра. Како се то објашњава? Тако што се на Западу често користе картице за обављање трансакција док у Србији људи користе евро за обављање крупнијих трансакција", каже Мирослав Јеремић из Народне банке Србије.

А што је апоен крупнији, то је и број заштитних елемената већи. Али, потпуне заштите нема, јер нове технологије користе и фалсификатори, који пре или касније могу да израде апоен било које валуте.

То се десило и са швајцарским франком, иако важи за једну од најквалитетнијих новчаница. Фалсификатом се сматра и банкнота чији је један део оригиналан, а други лажан. Такав случај недавно је откривен у Србији.

"Банка је на аутоматској мењачници примила два пута по 500 евра с тим што је то један врло чудан случај, где је 95 одсто новчанице оригинално а свега пет одсто у једном делу, очигледно је то било неко оштећење па тај ко је то урадио је био у страху да неће моћи да наплати такве новчанице, и онда је направио фалсификат пет одсто новчанице, залепио за 95 одсто", каже Јеремић.

Аутоматска мењачница која има софтвер који би требало да препозна фалсификат није препознала фалсификат управо због тог односа 95 оригиналне и свега пет фалсификоване, рекао је Јеремић.

Због тога и савет Народне банке да се новчанице проверавају и ручно.

Осети, погледај, нагни – то су три савета за брзу проверу папирног новца. Права новчаница је под прстима храпава, заштитна нит и водени жиг на светлости се јасно виде, а у зависности од угла гледања, боје се мењају а холограм открива различите слике.

Када се открије лажна новчаница 

А када овлашћени мењач открије неисправну новчаницу у обавези је да испоштује одређену процедуру.

"Одузима се новчаница од странке, сачињава се записник, новчаница се шаље у пословну банку на експертизу и по завршетку експертизе обавештава се странка да ли је новчаница у реду или није. Ако јесте, странци се исплаћује новац, ако не, после банка службеном дужношћу преусмерава процес на органе", каже Милан Тадић, власник мењачнице.

У том случају странка накнаду штете може да тражи једино од онога од кога је добио лажну новчаницу, што је у пракси тешко доказиво осим ако нема њен серијски број.

А управо серијске бројеве за апоене долара чијих фласификата у свету има највише, у обавези су да издају сви мењачи у Србији. То могу и за остале валуте, на захтев клијената.