Стимулација инвеститорима да улажу у филтере могла би да смањи загађење

Индустријска постројења су међу највећим загађивачима, пре свега због нееколошких горива која користе у производњи и начина на који управљају отпадом. Влада је формирала радну групу која ће пратити заштиту ваздуха од загађења, а председник Србије је као једну од првих мера најавио одсумпоравање у термоелектранама. Стручна јавност је сагласна да је то добар почетак, али и да је потребан читав низ системских решења.

Фискални савет је у анализи још 2018. године тврдио да је потребно да се у еколошке пројекте у највећим јавним и државним предузећима, која су уједно и највећи загађивачи у наредних 10 година, уложи девет милијарди евра. Међутим, тврде, иако је било новца у буџету и спремних пројеката, до реализације није дошло.

Ситуацију је погоршала измена закона о буџетском систему којом је дозвољено да се средства од наменских такси преусмере у друге сврхе.

"Има један пример једне локалне самоуправе где су они 2013. године навели отворено, нека 72 милиона су била у питању, да су то средства која се користе за субвенцију дела зарада комуналног предузећа и то је плаћено из Фонда. Већ следеће године су наставили преносе према том предузећу, али више нису то тако назвали, него су назвали појачано чишћење улица, или тако нешто, што је вредело 90 милиона", каже Дејан Максимовић из Еколошког центра "Станиште".

Да се у овом тренутку све врти око новца, али и да систем плаћања накнада не стимулише индустрију да улаже у пречистаче, сматрају и у Наледу.

"Због тога и заговарамо поновно успостављање зеленог фонда као институције која ће омогућити транспарентно и одрживо финансирање система заштите животне средине у Републици Србији. Ту треба рачунати на средства Европске уније, на средства компанија које морају поштовати стандарде еколошке у Републици Србији", напомиње Слободан Крстовић, менаџер за регулаторну реформу из Наледа.

Док се не обезбеди новац и не пооштри контрола уз казне, фабрике изнад којих се не вије дим јер раде по истим правилима као оне у Европи или Северној Америци, попут "Икее" и "Бол пекиџинга", биће реткост.

"Свака локација поштује смањење електричне енергије за 15 одсто, гаса за 15 одсто, воде за 25 одсто и наравно имамо циљ да смањимо потпуно одлагање отпада на депонији. Оно што гледамо у Европи и покушавамо да реплицирамо из Северне Америке је куповина енергије из обновљивих извора. Након одређених производних процеса сваки пут имамо додатна мерења или употребе неких нових материјала имамо додатна мерења", каже Јелена Киш, менаџер за одрживи развој у фирми "Бол пекиџинг".

Није тајна да су наше обавезе прецизиране у оквиру поглавља 27: да до 2025. годишње улажемо око 100 милиона евра и покренемо осам инфраструктурних пројеката. После тога обавезе расту на 32 пројекта годишње вредна 400 милиона евра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
21° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се