Зелена енергија као циљ – може ли се Србија одрећи угља

Поред великих хидроелектрана, Србија већ има много постројења на биомасу. Протекле две године прорадило је и седам ветропакова који покривају три одсто потрошње струје а најављују се и нове инвестиције у енергију ветра и сунца. Ипак, угља се, кажу, не можемо одрећи преко ноћи јер нам даје две трећине струје.

"Ми чувамо наш термосектор, али га не чувамо тако што о томе причамо већ улажемо изузетно пуно у његово повећње ефикласности и достизање стандарда и заштите животне средине. И уверен сам да ћемо 2020. гсдине достићи онај циљ који смо поставили пред себе – 27 процената из обновљивих извора енергије", рекао је минисар рударства и енергетике Александар Антић.

Смањење зависности од угља али и увођење обновљиве енергије мора ићи постепено јер чињеница је да водом, сунцем, ветром није лако управљати.

"Наш највећи изазов је балансирати један такав систем због непредвидивости временских услова, пошто није лако прогнозирати ветар и производњу енергије из ветра. Нама недостају капацитети за складиштење једне такве енергије. Потребно је обезбедити квалитет испоручене енергије и сигурност санабдевања. Тако да ће бити потребно да се у неким тачкама преносног система задрже и ти конвенционални извори, док се не нађе право решење за њихову замену", рекао је Александар Курћубић, извршни директор за управљање и развој у "ЕМС-у".

Реагује и тржиште 

И на тржишту струје су већ велике промене, компаније на берзама све више траже зелену енергију, па и сами директно са инвеститорима финансирају улагања у тај сектор.

"И код нас у Србији постоји тај такозвани систем порекла, где сваки потецијални купац може тражити од свог снабдевача да га снабдева зеленом енергијом", истиче Милош Младеновић, извршни директор берзе струје "СЕПЕКС".

И цена зелене енергије биће све прихватљивија, јер је у Европској унији опрема за те инвестиције већ јефтинија, а за нова улагања укидају и подстицаје, такозване "Фидин тарифе". Код нас се још субвенционишу.

"Мислим да ћемо и ми свакако у наредном периоду променити тај концепт јер ће тај финални рачун за крајњу потрошњу бити ослобођен тог утицаја који тренутно има 'фидин тарифа', додаје Младеновић.

Британска анализа показује да у наредне две деценије само градња ветроелектрана на мору може да осигура пет одсто укупне светске производње струје и отвори осам милиона радних места.