Колективни уговор у здравству штити и раднике и кориснике здравствене заштите

Председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Зоран Савић рекао је, гостујући у Јутарњем дневнику, да је било важно потписати колективни уговор на крају прошле године, како не би било празног хода у примени колективног уговора.

"Наравно да је било важно потписати колективни уговор на крају претходне године, с обзиром да је његова примена од 9. јануара и да нам то гарантује да не постоји правни вакуум. Важно је и због тога што од 2005. до 2010. нисмо имали важећи посебни колективни уговор за делатност здравства, а од тада, запослени ниједног дана нису без важећег колективног уговора", рекао је Зоран Савић.

Колективни уговор има 154 члана, а преговори синдиката и Владе Србије трајали су два месеца. Зоран Савић оценио је да је колективни уговор добар.

"Сачували смо сва права која су запослени имали. Нека смо побољшали, неке одредбе су и боље него што су биле. Наравно, увек постоји тежња синдиката да може и више и боље за запослене и за кориснике здравствене заштите", навео је Савић.

Колективним уговором је регулисано плаћање прековременог рада, рада ноћу и рада недељом. Када су нерадни дани, запослени у здравству ће добити повећање и од 110 процената, а за рад ноћу и прековремени запослени ће добити 26 одсто више на основну плату. Рад недељом ће се плаћати 20 одсто више.

Зоран Савић наводи да су сви проценти у складу са Законом о раду и да здравствени радници нису могли да добију више од тога зато што нису обезбеђена буџетска средства.

"Запослени здравствени радник, ако дежура или 24 сата непрекидно, након тога мора да му се обезбеди 24 сата одмора. Не може да настави да ради", рекао је Зоран Савић и додао да, према новом колективном уговору, у приправности могу да буду и запослени који припадају немедицинском особљу, уколико за то постоји потреба.

Додаје да се овим уговором штите и корисници здравствене заштите.

"Запослени не може да напусти радно место, чак и ако му је радно време истекло, уколико се не обезбеди замена и ако би то угрозило пружање здравствене заштите", рекао је Зоран Савић.

Радна недеља запослених у здравству траје 40 сати, а Савић напомиње да је запослени могу да раде највише 48 сати у просеку, рачунајући и прековремени рад. Истиче да се број сати у радној недељи израчунава на основу деветомесечног просека.

Наставља се тренд улагања у здравство 

Савић је рекао да мисли да ће Министарство здравља наставити са трендом улагања у здравство, кроз повећање плата, запошљавање нових радника и кроз инвестиције у опрему и инфраструкуру.

"Повећање плате и у овој години, о чему смо већ разговарали са министром, биће у другој половини ове године. Додатна улагања у сређивање здравствених објеката и у набавку нове, савремене опреме. Морам рећи да имамо заиста савремену опрему и да се, што се тога тиче, Министарство здравља труди да обезбеди савремене апарате како би лечење било што ефикасније и рационалније", навео је Зоран Савић.

Савић је истакао да је повећање плата у претходној години било значајно и да су плате у здравству порасле од 15 до 28 одсто, а да су највеће повећање добиле медицинске сестре и техничари.

"Сестре имају плату између 49 и 55 хиљада, лекар опште праксе 76 хиљада, специјалиста од 89 до 96 хиљада, субспецијалистичка плата је нешто изнад 99, практично 100.000 динара", навео је Савић и додао да синдикати теже да плате буду веће и да буду ближе платама у земљама западне Европе.