субота, 11.01.2020, 11:00 -> 18:07
Извор: РТС
Аутор: Вишња Вишњић Милић
Људи који профитирају од туђе трагедије – нарциси са психопатском структуром личности
Случај отмице девојчице Монике Kаримановић ујединио је готово целу нацију. Многи су се активирали желећи да помогну, али било је и оних који су ситуацију покушали да злоупотребе. Екипа РТС-а је проверавала да ли тешки тренуци увек значе емпатију или постоје изузеци од правила.
Личну корист на рачун туђе несреће покушале су да остваре две особе из Шапца. Једна од њих представљала се на Фејсбуку као сестра Монике Kаримановић, тражећи новчану помоћ за девојчицу.
"Помоћ која је тражена од наводне сестре отете девојчице углавном је била комуникација са корисницима из иностранства. Људи су просто желели да помогну на било који начин да ли ће то бити физички, да неко дође да се прикључи потрази за девојчицом, или ако није у могућности то, онда да уплати одређену новчану помоћ", каже Татјана Ђурашковић из Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала МУП-а.
У овом случају интернет је одабран као пут доласка до новца, али га је пресекла полиција.
Kако РТС-у кажу у Одељењу за сузбијање вискотехнолошког криминала, злоупотребе се најчешће и дешавају на друштвеним мрежама.
"Путем друштвених мрежа и интернета веома брзо се шире информације и људи су заправо склони да поверују у све што виде, што прочитају на интернету и заправо су, пре свега, солидарни, желе да помогну", истиче Ђурашковићeва.
Нарочито су осетљиви када су у питању деца и прикупљање хуманитарне помоћи за њих.
Преваранти на сваком кораку
На опрезу су и преваранти, јер у тим ситуацијама управо највише вребају. Kако је бити на њиховој мети, знају у фондацији "Буди хуман".
"Прошле године десило се то да су користили наш банер и фотографију детета са инвалидитетом где су поставили свој приватан рачун. Нас су обавестили, ми смо обавестили родитеље тог детета, а они су онда пријавили полицији", објашњава Јелена Димитријевић из хуманитарне фондације "Буди хуман".
Преваре, иако спорадичне, бележе се и у тренуцима великих трагедија као што су поплаве, земљотреси, пожари.
Иако је већина људи тада саосећајна и спремна да помогне, има и оних којима такве ситуације годе.
"Те емотивно набијене ситуације негде магле нашу перцепцију и у тим ситуацијама смо мање предострожни, радимо више из емоција а мање иза рација, тако да су ту те злоупотребе и преваре врло чешће. Оно што је битно да се каже јесте да је доброта једна особина која се шири и што више људи око нас реагује добрим гестовима и добрим делима, то покреће и оног другог да буде добар", тврди клинички психолог Леонора Павлица.
Ко профитира од трагедије
Може ли талас доброте покренути и оне који то нису или њих покрећу сасвим други мотиви. Kо су заправо особе које по сваку цену желе да профитирају од трагедије?
"То су углавном неке нарцистичне особе које углавном све гледају кроз свој его и шта је за њих битно. Они углавном узрастају у психопатске структуре личности. У почетку су то нека девијантна понашања која препознајемо и на раном узрасту, а карактеришу се као поремећаји у понашању, а тамо негде од 14. године може им се дати и дијагноза психопатије", сматра Павлица.
За њих увек важи правило да циљ оправдава средство, па чак и када је тај циљ поптпуно различит од онога којем стреми заједница.
Kада се заједница нађе у кризи тачно је да ће већина показати емпатију.
Али несумњиво је да ће бити и оних који ће кризу преокренути у своју корист и настојати да профитирају.
На срећу, њих је увек мање. Међутим, довољно да пољуљају поверење у све оне чије су намере хумане.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар