За три године дали више од милијарду и по динара да не би служили казне

Школе, болнице, центри за социјални рад, геронтолошки центри, установе културе – само су неке од институција које су прошле године имале корист од оних који су починили блаже кривично дело. Држава је за 150 пројеката поделила више од 470 милиона динара из опортунитета.

Као и претходних пута, и сада је највише новца отишло у здравство – 180 милиона динара. Tридесет пет медицинских установа набавило је санитетска возила, ултразвук, стерилизаторе и другу медицинску опрему.

Међу корисницима је, традиционално, и Дечја универзитетска клиника у Тиршовој.

"Средствима из опортунитета купљен је најсавременији колоноскоп, који се користи за гастроентеролошке прегледе. Апарат вредан два милиона динара у клинику је стигао у децембру", навди се у саопштењу клинике.

Осим Тиршове, прошле године од туђих прекршаја зарадило је и 65 просветних институција.

За санацију простора, куповину намештаја и опреме, 22 институције и удружења које се баве социјалним радом добиле су 70 милиона динара.

Од тога, пола милиона отишло је у Чачак, у Установу за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју "Зрачак".

"Та средства су опредељена за набавку интерактивне табле, таблета за наше кориснике и обуке за наше запослене из области асистивне технологије", истиче директорка "Зрачкa" Ана Jакобљевић.

Пројекат, каже, има за циљ укључивање корисника у ширу друштвену заједницу.

Највише новца од одлагања кривичног гоњења поново су обезбедила београдска тужилаштва.

Подаци показују да се током 2018. институт опортунитета применио на више од 18.000 људи, а сличне резултате у ресорном министарству очекују и за 2019.

"На овај начин се растерећује и рад тужилаштва и рад судова и свакако имате средства која можете да употребите у јавне сврхе", рекла је министарка правде Нела Кубуровић.

Објашњава да је један од битних услова приликом закључења уговора и гаранција коју морају да пруже корисници да ће средства бити потрошена наменски.

Средства и за културу

Новац је отишао и у руке установа културе. Коларчева задужбина је после готово 45 година први пут добила средства – десет милиона, за велико сређивање.

"Радно смо завршили претходну годину. Купили смо нову концертну завесу, средили дрвене облоге, репарирали део столица у дворани и све столице у предавачкој сали, заменили итисон и, оно што нам је било кључно у овом пројекту, средили гардеробу за оркестре и хорове", наводи управница Коларчеве задужбине Јасна Димитријевић.

Нечији пролазак кроз црвено светло, пребрза вожња, ношење и коришћење мање количине опојних дрога – било је довољно да управо овај клавир буде део концертне сале Коларца.

Захваљујући такозваној "хуманости из недела", један од 11 модела хамбуршке фабрике "Стенвеј", купљен пре три године, одабрао је један од најпознатијих пијаниста света Иво Погорелић, а месец касније и на њему свирао за београдску публику.

Иначе од 2016, од када се примењује институт опортунитета, финансирано је 450 пројеката, а укупан износ додељених средстава премашује једну и по милијарду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом