Колику штету Србија трпи због "одлива мозгова"

Један од највећих проблема с којима се последњих година суочавамо је одлазак становништва из земље, посебно младих и образованих људи. Да би их мотивисала да остану а оне који су отишли да се врате, Влада је Скупштини проследила закон којим се убрзава нострификација диплома, смањена је царина повратницима на личну имовину, а за послодавце који их запосле уведени су подстицаји.

Марко Љупковић један је од многих младих који су, пратећи свој сан, отишли у иностранство. Он је отишао 2009. и никада се, каже, није покајао због одлуке да у Италији, уз рад, студира банкарство и финансије.

Путовао је, упознао друге људе и културе, вредности, европске начине пословања. Једино лоше са чим се суочио у почетку биле су предрасуде према студентима који долазе са Балкана, али су, када су га упознали, променили однос.

"Чињеница ја да је доста, како мојих пријатеља са факултета и пријатеља које сам стекао, дошло и обишло нашу лепу земљу", рекао је Марко. 

У Удружењу младих привредника не сматрају да је проблем што млади одлазе у потрази за знањима и искуствима, али кажу да се мора наћи начин да се млади са таквим капиталом привуку и врате се у земљу.

"Што се тиче амбијенталних услова они генерално постоје. Недостатак финансирања, то је један од великих да кажемо препрека које млади виде. С друге стране, они могу да нађу одређене финансије, онда им треба и знање јер једно је знање које добијају кроз факултет, кроз неко формално образовање а друго је оно заиста што се стварно дешава на тржишту", каже Илија Драгишић, председник Удружења младих привредника. 

Марко је, иако му се допадало у Италији, одлучио да се врати. Са братом је покренуо фирме за корпоративни туризам и производњу јестивих шољица. Упркос изазовима да се обезбеде финансијска средстава као и проблема да их неко саслуша, обе фирме преживеле су критичан период.

Пробна испорука јестивих шољица наишла је на добар одјек на тржишту у региону, али им је за сада приоритет домаће тржиште. На питање где виде себе у блиској будућности, планови већ постоје.

"Моја лична визија коју делим са компанијама које развијам јесте негде између двадесетак и тридесетак људи... то је неки оквирни број који видим, са којим ћемо моћи да интернационализујемо како производ, тако и услугу", истиче Марко Љупковић.

Био је међу младим привредницима који су, захваљујући Удружењу, имали контакте са кинеским компанијама. Том приликом потписано је неколико споразума о сарадњи и очекују се први резултати.

"Ове године планирамо да наставимо са активностима које смо спроводили, едукације, организоваћемо нови форум са колегама из Кине... а такође надам се да ћемо бити у прилици да организујемо један мини фонд који ће да помогне мале привреднике", каже Илија Дагишић. 

Према неким подацима Србију годишње напусти 50.000 људи. Колико их се врати, тешко је рећи. Прорачуни су да због "одлива мозгова" Србија трпи штету од две милијарде евра.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом