Предузетник у уметности, када креативност постане занимање

Као студенти Факултета ликовних уметности Данијела и Миодраг нису имали много брига. Неговали су свој таленат и уживали у испољавању креативности. Међутим, по завршетку студија сусрели су се са реалношћу, тачније питањем-како да живе од онога што стварају.

"После завршетка магистарских студија некако смо се питали шта би где би, пробали свашта, радили разне радионице са колегама за децу и уствари се то нама јако свидело. Било је јако забавно и како смо имали потребе сами за атељеом, било је јако добро да спојимо ту потребу тај део да држимо деци часове и да имамо простор да направимо нешто наше", магистар ликовних уметности Миодраг Варагић.

Простор су убрзо пронашли, а по препоруци и прва деца су стигла у атеље. За 15 година колико постоји њихова уметнича радионица, нису помишљали да мењају циљ свог педагошког рада-а то је да сваком детету понаособ поклањају пажњу. Једино што су временом мењали јесте начин рада.

"Просто су другачије генерације, данас је захтевније више него икад да се руке запосле да не мора да буде досадно ако нисте на телефону да постоје неке друге ствари тако да мењамо приступ и методе прилагођавамо и осмисљавамо нове", Данијела Анђелковић.

То им је нарочито изазовно и захтевно, најпре због тога што морају да препознају за шта је дете талентовано, а потом како да тај таленат унапређују и учине га препознатљивим.

"Кроз стваралаштво они се у неком смислу развијају тако да ми уствари пролазимо са њима разне ликовне технике од тих традицоналних сликарских и вајарских али смо сви врло радознали да експериметнишемо како ћемо скулптуру од сапуна направити или како ћемо уфилцати вуну или залепити бомбоне па направити некакав телефон", објашњава Миодраг.

Многи радови излагани су у Србији, али и у Швајцарској, Француској, Мексику, а готово са сваке изложбе у атеље су стигла и бројна признања и награде.

"Рецимо у Јапану смо више пута освајали награде и кад на 25.000 радова Србија освоји награду да су то наша деца из нашег атељеа веома је важно да будемо видљиви и као земља и као атеље и као индивидуалци", истиче Данијела.

Можда баш због тога многи не могу тако лако да оду одавде. Већина настави управо уметничким путем, док они који се определе за друга занимања, не престају да долазе на часове. Сасвим разумљиво, јер, како кажу, ова радионица није само привремена школа, већ она за цео живот.

"Такође је битно за концентрацију за упорност и за препознавање вредности и критеијума који ће користити у животу," каже Данијела.

Колико је учење важно знају и покретачи ове радионице. Управо то им омогућава да буду корак напред у односу на конкуренцију. Иако су кад су почели били међу реткима, данас ликовних атељеа има мноштво. Уверени су да се у том мноштву квалитет препозна, а то што живе од овог посла, најбоље говори у прилог томе.

Кроз ову радионицу прошло је на стотине полазника, а најмлађи је имао само две и по године. Међутим, све је више одраслих заинтересовано за овај вид уметничког изражавања, па Данијела и Миодраг планирају да одрже и часове за њих.