Званичан почетак борбе против исељавања младих – тек од 2021. године

Брзина у преласку са речи на дела и мењање пословног и привредног амбијента, последњи су адути да се ублажи исељавање људи, посебно младих.

План државе је да то учини низом мера - повећањем домаћих и страних инвестиција, већим издвајањима за науку, иновације, образовање али и културу. Шта је још потребно?

"Бољи услови за рад, већа плата и поштовање лекара", поручују млади.

А радиће се и на томе, да се они који су отишли врате у земљу. Не само таленти и научници, већ и они који могу да инвестирају у Србији. А таквих је, према анкети Кабинета министарке задужене за демографију, не мали број.

"Скоро 60 одсто су заинтересовани да улажу свој капитал, знање итд. у матичној држави. Али интересантно, неко каже, ми очекујемо позив из земље или ми нисмо довољно информисани, значи треба то да се информише", наводи Владимир Гречић, члан Координационог тела за израду стратегије и стручњак за економске миграције.

Да је јаче повезивање матице са дијаспором важно, сматрају и у Унији послодаваца Србије. Истичу, међутим, да је акценат најпре задржати оне који су још у Србији.

"Да се побољшају услови пословања за послодавце јер ако ви будете имали простора за нове инвестиције ви ћете креирати нова, квалитетна радна места и биће приметан раст стандарда грађана. Послодавци заиста мисле да су још увек изузетно високи порези на зараде, доприноси, да су бројни парафисклани и фискални намети који су или превисоки или се не схвата сврха истих", наводи Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије.

А за оне који размишљају да напусте земљу важно је да им држава покаже да је истрајна у намери да промени амбијент у којем живе, сматра експерт за демографију.

Сматра да се исељавање може само ублажити али да се ефекти мера не могу знати унапред.

"Саме ове мере нису лоше на папиру кад их гледате али ми смо задњих пет, десет, петнаест па и више година имали проблем у споровђењу мера. Најчешће се мешају ингеренције између различитих надлежних тела и то јесте проблем у стварности где људи и ако виде неку добру меру њен ефекат се не види у тренутку када би требало", указује демограф Владимир Никитовић.

Усвајањем Стратегије за економске миграције до 2027, прича се не завршава. Да би могла да се примењује потребан је Акциони план који се очекује на јесен, а од јанура 2021. требало би и званично да крене борба за сваког становника Србије.