Пашалић: Тврдње Јукома једностране и нетачне

У саопштењу Заштитника истиче се да изнете тврдње обилују произвољним оценама и да имају за циљ да оспоре досадашњи рад и резултате како би дочарале наводни пад поверења грађана у институцију омбудсмана.

"Потпуно је разумљиво да неко ко долази из теорије не разуме практично функционисање правног система. Нејасно је, међутим како је Јуком на основу методологије истраживања које је представио у претходним извештајима дошао до појединих закључака, која захтевају додатна истраживања и инструменте. Говорити о поверењу грађана у институције подразумева пре свега истраживање ставова грађана, што овде није био случај, те стога стичем утисак да је извештај заснован на произвољним проценама", рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

У извештају Јукома једна од области која је анализирана био је рад по притужбама где, како тврде, и даље постоји проблем одбацивања великог броја притужби због ненадлежности, што, по њиховом мишљењу, значи да грађани недовољно познају надлежности заштитника грађана.

"Истина је да се сада притужбе одбацују брже, пре свега да грађани не би били месецима у неизвесности, па да им се тек накнадно, након неколико месеци пошто су се обратили Заштитнику грађана, саопштава да институција није надлежна, што је била десетогодишња пракса. Због тога смо увели две нове редовне активности - Дан отворених врата (у Београду) и Дане омбудсмана (у градовима и општинама Србије). Дакле, увели смо праксу одлажења грађанима ''на ноге'' управо да бисмо им приближили надлежности институције и упознали их са начинима заштите права која су им нарушена", навео је Пашалић.

Он је навео да је број притужби и даље просечан на годишњем нивоу, док је укупан број обраћања Заштитнику грађана повећан у односу на претходну годину за скоро 15 одсто, што је резултат директног контакта са грађаним.

Омбудсман је подсетио и да је ради ефикаснијег рада почетком ове године оформио Одељење за хитно поступање, чији је задатак да поступке који су хитни, који не трпе одлагање и административно компликовање и у којима често оштећени буду деца или старије особе, спроводи по хитној процедури.

"Прошле године Заштитнику се обратило више од 9.000 грађана" 

Пашалић је истакао да су потпуно нетачни наводи из извештаја Јукома да се није придржавао бројних закона и стандарда, да је смањио ниво ефикасности променом интерних капацитета у покушајима да повећа своју надлежност, да је одбио да номинује особе за избор заменика и да није реаговао на велика кршења људских права.

"Прошле године овој институцији обратило се више од 9.000 грађана, а примљено је више од 3.000 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права, у највећем броју у области добре управе, те у економско-имовинској и социјалној сфери", навео је Пашалић.

Такође, посебна организациона једница која обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), ојачана је повећањем броја извршилаца који ће радити на унапређењу и заштити права лица лишених слободе и спречавању тортуре.

Пашалић је нагласио да је нетачна и информација о датуму покретања поступка контроле МУП-а у случају хапшења запосленог у "Крушику".

Наиме, Заштитник грађана је у новембру, месец дана пре него што је А. О. пуштен из притвора, покренуо по сопственој иницијативи и у оквиру својих надлежности поступак контроле рада МУП-а, а потом упутио и ургенцију пошто одговор није достављен у траженом року.

"Зато не разумем лицемерну изјаву да Заштитник грађана треба, како је навео Јуком, да ''до краја испрати случај А. О'', иако нема ни Уставом ни законом прописану могућност вршења контроле рада тужилаштва и судова. Дакле, с једне стране се заговара да треба да настави поступак и према органима за које није надлежан, а са друге стране оспорава му се ширење надлежности на контролу судске управе", навео је Заштитник.

Он је рекао и да би, с обзиром да су представници Јукома процењивали, како су сами навели, капацитете институције Заштитника грађана да осигура заштиту и промоцију људских права, требало утврдити њихове капацитете да се оваквим проценама баве.